By PLAVEB
Насловна
Тромеђа Далмације, Лике и Босне
Плавањски уговор са манастиром Драговић из 18. вијека ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 13 септембар 2016 18:13

Црква светог Ђурђа у Плавну, освећена 1618. године, вјековима је и метох манастира Драговић, који је у Плавну имао и засебну кућу и имање, као и један млин на ријеци Радљевац. О томе и данас у Плавну свједочи назив Манастирска, за шуму и ливаде испод храма светог Ђурђа и гробља, на Башинцу, непосредно уз истоимени поток, Башинац.

Више калуђера манастира Драговић, али и других манастира, рођено је у плавањским засеоцима Торбицама, Бурсаћима, Дубајићима, Курајицама и Груборима, а било их је и из досељених породица Петрановић и Штрбац.

Древни далматински манастир Драговић не само што је имао метох у Плавну, него је, 1771. године потписао уговор са парохијом и селом Плавном, према којем су се Плавањци обавезали да Драговићу дају монахе, што је обављано већ од 1773. године.

Од тада су четворица Плавањца били старјешине тог манастира:

Плавањац Исидор Бурсаћ је био старјешина манастира Крка.

Последње ажурирано среда, 14 септембар 2016 09:48
Опширније...
 
In memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016) ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 07 јул 2016 18:13

Академик Петар Влаховић (1927-2016), истраживач етничких и етнолошких одлика РСК

Академик Црногорске академије наука проф. др Петар Влаховић, преминуо је 3. јула 2016.

Рођен је на Видовдан, 1927. године у  Слатини код Бродарева (Србија). Основну школу завршио је у Слатини, гимназију је похађао најприје у Колашину, потом Београду и Вршцу, гдје је дипломирао. Студирао је етнологију на Филозофском факултету у Београду,  докторирао је 1958, као први доктор етнологије послије Другог свјетског рата у Србији; докторска теза о Бродареву и околини.

Факултет кинеског језика за странце и специјализацију из антропологије завршио је на Пекиншком универзитету (1955–1957) код професора Пеј Вен Џуна. Етнолошки факултет у Пекингу је у својој Етнолошкој енциклопедији (1987) Србе приказао према његовој студији “Народи и етничке заједнице света” (1984).

Последње ажурирано субота, 09 јул 2016 15:15
Опширније...
 
Преодац ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 09 фебруар 2011 21:52

Преодац је насељено мјесто у Западној Босни. Административно припада Општини Босанско Грахово у Западнобосанском кантону. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој Oпштини Босанско Грахово.

У селу се налази православна Црква Силаска Светога духа на апостоле, подигнута 1902. године.

Географија

Преодац је смјештен у котлини која се протеже сјеверозападно у односу на само подножје Шатор планине. Са сјеверозападне стране ограничавају га крајњи обронци планине Јадовник. Село каректеришу питоме ливадске области испресјецане многобројним планинским поточићима који извиру из више од 360 врела по којима је Преодац надалеко чувен. У кишним прољетним и јесењим периодима осим ових 360 врела и извора који су активни током цијеле године, укажу се још небројени мали и велики извори. Тада цијело село зна бити скоро па непроходно од велике воде. Зато се претпоставља да и само име Преодац долази од преводити - прелазити преко воде.

Средишње ливадске области уоквирене су падинама Шатор планине обраслим богатом црногоричном вегетацијом смрче, јеле и бора. Такође на паднима планине је и богата  бјелогорична популација букве, храста, липе, брезе... У самом селу, водени токови су обрасли врбом, ракитама, тополама и сличном вегетацијом.

Цијела околна област која се граничи са Преоцом је крашког типа. Кречњачке стијене које карактеришу цијелу област Динарида и овдје су заступљене, али на необично лијеп начин. Процеси ерозије су на више мјеста изражени, те су интервентним пошумљавањем послије Другог свјетског рата релативно обуздани.У самом дну Шатор планине, на локацији званој Пошатор, налази се извор звани Брзица. Из овог извора, заједно са потоцима са локације засеока Горице (источни дио села) и потоцима из западног дијела села формира се ријека Унац (у подножју Момчилове куле, на почетку кањона званог Склоп), која даље тече на сјевер према Дрвару (и селима  Подић, Брда, Прекаја, Мокроноге), до свог ушћа у ријеку Уну код мјеста Мартин Брод у самој близини манастира Рмањ.Ово чини један јединствен географски, демографски и културни простор Уначке долине [1].

 

Последње ажурирано понедељак, 27 јун 2016 10:24
Опширније...
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.