By PLAVEB
Насловна
Тромеђа Далмације, Лике и Босне
Часопис Братство - текстови о Србима у Далмацији ПДФ Штампа Ел. пошта
субота, 05 новембар 2016 18:23

Нови број часописа „Братство“: текстови о Србима у Дамацији

Часопис/годишњак „Братство“ чији је нови, број XX изашао пред почетак Међународног сајма књига у Београду је рубрику „Срби у свету“ посветио Србима у Далмацији. На преко 50 страна одвојених за ову рубрику, објављени су радови: Уводни текст Душана Зупана; историјски преглед „Срби у Далмацији“ др Софије Божић; Преглед и стање црквених објеката на подручју Далматинске епархије, Милојка Будимира (20 страна) и „Судбина Книна“ текст проф. др Светозара Ливаде. У идућој, такође сталној рубрици, рубрици „Српске судбине. Тамо далеко“ је биографија (хронологија живота и политичког дјеловања) академика Јована Рашковића, аутор: Данко Перић (17 страна, уз двије Рашковићеве црно-бијела фотографије).

Овај часопис/годишњак издаје Друштво „Свети Сава“, а у просторијама Друштва, у Дому синдиката (улаз из Дечанске улице 14; просторије су на 5. спрату, соба бр. 13), може се купити овај, нови број, као и претходни бројеви годишњака.

Основни подаци о Друштву (са Интернет презентације):

Друштво ”Свети Сава” је најстарије активно српско грађанско друштво. Ове, 2016. године, навршиће се 130 година нашег постојања и рада и 22 године од послератне обнове, о Савиндану 1994. године у Народној билиотеци Србије.

Наши циљеви су ширење просвете и културе, неговање ”националног осећања врлине” и вредности светосавске традиције, као и култа Светог Саве у српском народу.

Наши задаци су издавање пригодних књига, годишњег часописа БРАТСТВО, сарадња са школама и црквама, организовање редовног Светосавског конкурса за ученике основних и средњих школа у Србији, Српској, региону и расејању, ширење пододбора Друштва у Србији и српској дијаспори.

Наша жеља је стварање могућности за стипендирање српске омладине из земаља ван Србије.

Наша нада је реституција велике имовине Друштва, што би омогућило испуњење ових, па и многих других циљева и задатака.

Ми смо световно Друштво, група интелектуалаца различитих занимања и за наш рад не примамо никакву надокнаду, осим задовољства што можемо да будемо од користи нашем народу.

Позивамо вас, где год да живите, да нам помогнете у нашем прегнућу – учлањењем, активношћу, куповином наших издања, добротворним прилогом, или на било који други начин за који мислите да би био од користи за Друштво, а самим тим и за српску заједницу у земљи и ван ње.

 
In memoriam: Академик Петар Влаховић (1927-2016) ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 07 јул 2016 18:13

Академик Петар Влаховић (1927-2016), истраживач етничких и етнолошких одлика РСК

Академик Црногорске академије наука проф. др Петар Влаховић, преминуо је 3. јула 2016.

Рођен је на Видовдан, 1927. године у  Слатини код Бродарева (Србија). Основну школу завршио је у Слатини, гимназију је похађао најприје у Колашину, потом Београду и Вршцу, гдје је дипломирао. Студирао је етнологију на Филозофском факултету у Београду,  докторирао је 1958, као први доктор етнологије послије Другог свјетског рата у Србији; докторска теза о Бродареву и околини.

Факултет кинеског језика за странце и специјализацију из антропологије завршио је на Пекиншком универзитету (1955–1957) код професора Пеј Вен Џуна. Етнолошки факултет у Пекингу је у својој Етнолошкој енциклопедији (1987) Србе приказао према његовој студији “Народи и етничке заједнице света” (1984).

Последње ажурирано субота, 09 јул 2016 15:15
Опширније...
 
Преодац ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 09 фебруар 2011 21:52

Преодац је насељено мјесто у Западној Босни. Административно припада Општини Босанско Грахово у Западнобосанском кантону. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој Oпштини Босанско Грахово.

У селу се налази православна Црква Силаска Светога духа на апостоле, подигнута 1902. године.

Географија

Преодац је смјештен у котлини која се протеже сјеверозападно у односу на само подножје Шатор планине. Са сјеверозападне стране ограничавају га крајњи обронци планине Јадовник. Село каректеришу питоме ливадске области испресјецане многобројним планинским поточићима који извиру из више од 360 врела по којима је Преодац надалеко чувен. У кишним прољетним и јесењим периодима осим ових 360 врела и извора који су активни током цијеле године, укажу се још небројени мали и велики извори. Тада цијело село зна бити скоро па непроходно од велике воде. Зато се претпоставља да и само име Преодац долази од преводити - прелазити преко воде.

Средишње ливадске области уоквирене су падинама Шатор планине обраслим богатом црногоричном вегетацијом смрче, јеле и бора. Такође на паднима планине је и богата  бјелогорична популација букве, храста, липе, брезе... У самом селу, водени токови су обрасли врбом, ракитама, тополама и сличном вегетацијом.

Цијела околна област која се граничи са Преоцом је крашког типа. Кречњачке стијене које карактеришу цијелу област Динарида и овдје су заступљене, али на необично лијеп начин. Процеси ерозије су на више мјеста изражени, те су интервентним пошумљавањем послије Другог свјетског рата релативно обуздани.У самом дну Шатор планине, на локацији званој Пошатор, налази се извор звани Брзица. Из овог извора, заједно са потоцима са локације засеока Горице (источни дио села) и потоцима из западног дијела села формира се ријека Унац (у подножју Момчилове куле, на почетку кањона званог Склоп), која даље тече на сјевер према Дрвару (и селима  Подић, Брда, Прекаја, Мокроноге), до свог ушћа у ријеку Уну код мјеста Мартин Брод у самој близини манастира Рмањ.Ово чини један јединствен географски, демографски и културни простор Уначке долине [1].

 

Последње ажурирано понедељак, 27 јун 2016 10:24
Опширније...
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.