Положај манастира Српске православне цркве, Крупа - који ове (2017) године обележава 700 година, писац Мирко Королија овако описује: „У подножју огромног Велебита, на једној малој равници, где се речица Крупа улива у Зрмању, изграђено је једно хришћанско, једно наше народно светилиште, Манастир Крупа, посвећен Успенију Богоматере“.

И Королија, као и бројни други аутори, наводи годину оснивања, 1317. „у доба Краља Милутина, баш онда кад се на овога био дигао мађарски краљ Карло Роберт“.

„Али манастир је довршен тек за његовог великог и трагичног наследника, полуслепог Дечанског, дочим га је Душан поновио и обдарио земљама и другим прилозима. Исто тако касније, јер је био на гласу као светилиште и жариште вере, даривала га је богато благочестива, достојна Света Мати Ангелина и њена деца деспоти Ђорђе и Јован“ (Бранковићи).

Турци су Крупу рушили 1502. и 1612, народ је обнављао, а данашњи облик је добила 1855, наставља Мирко Королија. И он истиче, посебно, архимандрита Герасима Зелића (1752-1828): „... Над Крупом зрачи једна једина централна историска фигура, иначе преко његовог животописа добро познатог архимандрита, Герасима Зелића... Јогунаст инаџија и амбициозан, један дух немиран, не зато што би носио у себи једну страст стварања или великих дела, него једну једину страст, да се домогне епископске титуле, човек који једнако уме да се у ту сврху улагује млетачкој Серенисими, као и аустриском Кајзеру, закатаринској Русији, као и француском Императору, оставља за собом један доста песимистичан утисак... Његово просјачење по свету да овом манастиру навуче што више прилога и омогући његово материјално благостање, и онда његова борба под конац живота за злогласним првим епископом далматинским Венедиктом Краљевићем и његов трагичан слом и свршетак у аустријској интернацији...“