|
Aутор текста Данко Перић
|
|
четвртак, 27 јул 2017 11:35 |
|
Све три рођене сестре Николе Тесле, Марица, Милица и Ангелина су биле касније удате за локалне свештенике, Марица за Косановића, Милка-Милица за Глумичића, а Англена за Трбојевића.
Најстарија сестра Милка се родила у Сењу (неутврђеног датума). Најпре се удала за Воју (Вукашина) Глумичића, који је преминуо крајем 1892. године, имали су веома лош брак. Након Вукашинове смрти се преудала, што у њиховој патријархалној породици није било лепо примљено. Имала је кћер Гину (Вукашинову) удату за свештеника Лалића.
|
|
Последње ажурирано петак, 18 август 2017 13:35 |
|
Опширније...
|
|
|
Aутор текста Данко Перић
|
|
четвртак, 07 јул 2016 18:13 |
|
Академик Петар Влаховић (1927-2016), истраживач етничких и етнолошких одлика РСК
Академик Црногорске академије наука проф. др Петар Влаховић, преминуо је 3. јула 2016.
Рођен је на Видовдан, 1927. године у Слатини код Бродарева (Србија). Основну школу завршио је у Слатини, гимназију је похађао најприје у Колашину, потом Београду и Вршцу, гдје је дипломирао. Студирао је етнологију на Филозофском факултету у Београду, докторирао је 1958, као први доктор етнологије послије Другог свјетског рата у Србији; докторска теза о Бродареву и околини.
Факултет кинеског језика за странце и специјализацију из антропологије завршио је на Пекиншком универзитету (1955–1957) код професора Пеј Вен Џуна. Етнолошки факултет у Пекингу је у својој Етнолошкој енциклопедији (1987) Србе приказао према његовој студији “Народи и етничке заједнице света” (1984).
|
|
Последње ажурирано петак, 18 август 2017 13:32 |
|
Опширније...
|
|
|
среда, 09 фебруар 2011 21:52 |
|
Преодац је насељено мјесто у Западној Босни. Административно припада Општини Босанско Грахово у Западнобосанском кантону. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој Oпштини Босанско Грахово.
У селу се налази православна Црква Силаска Светога духа на апостоле, подигнута 1902. године.
Географија
Преодац је смјештен у котлини која се протеже сјеверозападно у односу на само подножје Шатор планине. Са сјеверозападне стране ограничавају га крајњи обронци планине Јадовник. Село каректеришу питоме ливадске области испресјецане многобројним планинским поточићима који извиру из више од 360 врела по којима је Преодац надалеко чувен. У кишним прољетним и јесењим периодима осим ових 360 врела и извора који су активни током цијеле године, укажу се још небројени мали и велики извори. Тада цијело село зна бити скоро па непроходно од велике воде. Зато се претпоставља да и само име Преодац долази од преводити - прелазити преко воде.
Средишње ливадске области уоквирене су падинама Шатор планине обраслим богатом црногоричном вегетацијом смрче, јеле и бора. Такође на паднима планине је и богата бјелогорична популација букве, храста, липе, брезе... У самом селу, водени токови су обрасли врбом, ракитама, тополама и сличном вегетацијом.
Цијела околна област која се граничи са Преоцом је крашког типа. Кречњачке стијене које карактеришу цијелу област Динарида и овдје су заступљене, али на необично лијеп начин. Процеси ерозије су на више мјеста изражени, те су интервентним пошумљавањем послије Другог свјетског рата релативно обуздани.У самом дну Шатор планине, на локацији званој Пошатор, налази се извор звани Брзица. Из овог извора, заједно са потоцима са локације засеока Горице (источни дио села) и потоцима из западног дијела села формира се ријека Унац (у подножју Момчилове куле, на почетку кањона званог Склоп), која даље тече на сјевер према Дрвару (и селима Подић, Брда, Прекаја, Мокроноге), до свог ушћа у ријеку Уну код мјеста Мартин Брод у самој близини манастира Рмањ.Ово чини један јединствен географски, демографски и културни простор Уначке долине [1].
|
|
Последње ажурирано понедељак, 27 јун 2016 10:24 |
|
Опширније...
|
|
|
