Раде Шербеџија |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 28 децембар 2010 20:30 |
Био је један од најпопуларнијих југословенских глумаца 1970-их и 1980-их година. Сада је међународно познат углавном по својим споредним улогама у холивудским филмовима у којима је играо током 1990-тих и 2000-тих година. Ожењен је Ленком Удовички и има ћерке Нину, Милицу Алму, Вању, Луцију и сина Данила. Ране годинеРођен је 27. јула 1946. године у српској породици, у месту Бунић код Коренице. Дипломирао је 1969. на Академији за позориште, филм и телевизију у Загребу, након чега је убрзо ангажован у загребачком Драмском казалишту Гавела. Након тога наизменично ради као слободни уметник, с ангажманом у ХНК Загреб, те поновно у „Гавели“. Надарен, посебне глумачке технике, глумац и рација и темперамента, сугестиван, врсне дикције, с лакоћом изводећи и физички најтеже сцене, показао се пођеднако уверљив у улогама класичног (нпр. Шекспирови Хамлет и Ричард ИИИ) и модерног репертоара (нпр. Ибсенов Пер Гинт) - у разним жанровима, и у позитивним и у негативним ликовима. Добитник је многих признања (трипут награђен на Стеријином позорју, Награда „Владимир Назор“, Награда „Дубравко Дујшин“, Награда „Орландо“ на Дубровачким љетним играма). На филму је дебитовао споредном улогом у Илузији (1967) Крсте Папића, док прву главну - младића на животној прекретници - тумачи у Гравитацији или фантастичној младости чиновника Бориса Хорвата (1968) Б. Иванде. Раст популарностиОд тада све чешће наступа у главним улогама добијајући популарност и улазећи у круг најреспектованијих југословенских глумаца - у филмовима распона од ратних драма до савремене тематике. Тако су почетком 70-их година запажене његове улоге комунистичког активисте дезоријентисаног у приватном животу у Црвеном класју (1970.) Живојина Павловића и сеоског младића суоченог с неправдом у Представи Хамлета у селу Мрдуша Доња (1973) Крсте Папића. У то време истиче се и у филмовима који критички осликавају југословенску савременост: као композитор код ког превладава каријеризам (што потврђује његову способност карактеризације морално амбивалентних особа) у филму Браво маестро (1978) Рајка Грлића (Златна арена у Пули) и у насловној улози у Новинару (1979.) Фадила Хаџића. На врхунцу славеНајуспешнија филмска година за Шербеџију је вероватно била 1986. када са две улоге у филмовима добијају титулу најуспешнијих на пулском фестивалу: револуционара који се не сналази у поратном времену у Вечерњим звонима Лордана Зафрановића (Златна арена) и радника огорченог сиромаштвом и животним недаћама у Сну о ружи Ж. Тадића (Велика повеља у Нишу). Великог радног потенцијала, с успехом глуми и на телевизији: у тв-серијама У регистратури, Никола Тесла (у насловној улози), Просјаци и синови и Бомбашки процес (као Јосип Броз Тито). Године 1982. добио је годишњу награду аустралијске телевизије Сами за главну улогу у аустралијској телевизијској екранизацији драме Ослобођење Скопља Д. Јовановића. Објавио је 2 збирке песама: Промјенљиви и Црно, црвено. Био је предавач сценског говора и глуме на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу те као ванредни професор глуме на Академији уметности у Новом Саду. Одлазак у емиграцију
Године 1992. одлази у свет где се такође пробио како сјајан глумац. Упркос томе што је већ глумио у 80-ак филмова дистрибуисаних углавном на подручју бивше Југославије, пробој у светске воде задобио је филмом Ханин рат (1988) и филмом Пре кише (1994) Милча Манчевског. Године 1996, Шербеџија је играо оца избеглице у филму Белма и новозеландског имигранта у филму Брокен Енглисх. Потом су уследиле улоге у водећим холивудским филмским остварењима у филмовима „Свемирски каубоји“, „Немогућа мисија 2“, „Моћни Џо Јанг“, „Снеч“ итд. Улоге: IMDBСпољашње везе |
Последње ажурирано понедељак, 21 март 2011 22:29 |