Насловна Фауна Сисари Евроазијска видра
Евроазијска видра ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 24 јун 2011 21:32
Евроазијска видра
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Mammalia Сисари
Ред Carnivora Звијери
Породица Mustelidae Куне
Род Lutra
Биномијална номенклатура
Lutra lutra (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Евроазијска видра (Lutra lutra) је врста сисар из породице Куна (Mustelidae).

Особине

Нарасте до 140 cm. Глава дугачка, одозго спљоштена, кратка лица, уздигнута њушка. Очи малене и сјајне, уши малене, врат кратак, тијело продужено и витко, кратке и јаке ноге. Видре имају по пет прстију на ногамас са пливајућом опном између прстију па јој ноге кад плива служе као весла. На прстима има канџе које јој служе за хватање плена. Може да се усправи на задње ноге и тако стоји и по неколико минута. Реп коничног облика, у корјену јак, лаган спљоштен, на крају зашиљен па им служи као кормило док роне. Крзно је глатко и водоотпорно, а длака оштра и крута, тамнија на крајевима а светлија при корену.  Боја длаке је кестењаста, њушка, уши и подвратак су сиве боје док су доњи дијелови тијела свијетлије кестењасти.

Када је под водом, носнице и уши може потпуно затворити да у њих не уђе вода. У води могу издржати изузетно дуго, а за хватање плена се служе оштрим и снажним зубима.   

Начин живота

Живи у текућим водама, барама, рибњацима и језерима. За видре је ипак најважније да је вода бистра и да обале пружају могућност скривања. Оне копају своје јазбине под земљом. Улаз у ходнике (јазбине) се налази на око пола метра испод површине воде. Од улаза води један ходник дуг око 2 м до великог брлога који је увек сув, а од брлога води један уски ходник до површине и служи као довод ваздуха. Понекад се усељавају у напуштене јазбине јазаваца и лисица или користе рупе у обали које је река издубила и продубљују их па се у њима настањују.

Видре су врло страшљиве, суздржљиве животиње које живе самачким животом. У лов иду претежно ноћу, а дан углавном проводе у својим јазбинама. Видре обележавају своју територију изметом, и често је контролишу. Мужјак обично поседује велику територију, дужине од једног до четрдесет километара, а у просеку око осамнаест километара, а женка са младунцима поседује нешто мањи простор у склопу територије мужјака. 

Веома су опрезне, има добро развијена чула слуха, вида и њуха и способна је да примети опасност на удаљености од стотињак корака. Кад осети опасност, видра бежи у воду јер се тамо осећа најсигурније. 

Исхрана

Храни се само ноћу рибама и раковима а у помањкању ове хране мишевима, жабама и птицама. У потрази за храном, видре често знају да се селе из једног ријечног подручја у друго, при том често прелазећи велике удаљености. Нарочито воли јегуље и пастрмке. Мало који плен може да им умакне. Док год је под водом, а поред ње се помера нешто живо, она ће кренути у лов чак и ако је пре тога већ нешто уловила.

Размножавање

Видре немају одређени период парења. У подручју једног мужјака живи неколико женки, и мужјак их посећује када су спремне за парење. Мужјаци постају полно зрели са око 18 месеци старости, а женке са око 2 године. Женке се коте отприлике 63 дана након парења, и доносе 1 до 4 младунаца. Првих четрдесетак дана младунци су потпуно беспомоћни и мајка их доји. Мужјаци не учествују у подизању младих. Младунци уче да пливају са 12 недеља старости, кад им крзно постане водоотпорно. Обично у почетку одбијају да уђу у воду па их мајка гура унутра. Након 8-9 месеци младе видре се први пут привремено одвајају од мајке, а постају потпуно независне од мајке са око 12 месеци.

Распрострањеност

Европска видра је најшире распрострањена врста видре. Насељава дјелове Азије и Африке као и цјелу Европу. Вјерује се да је тренутно изумрла у Швајцарској и Лихенштајну док је у Летонији, дуж Норвешке обале и на сјеверу Енглеске честа животиња. 

Видру су некада ловили због крзна, али и зато што су је рибари сматрали конкуренцијом. Успркос томе популација видре годинама се није смањивала. Међутим, крајем педесетих година дошло је до великог смањења њихова броја због онечишћења воде пестицидима. Због безобзирног лова, тровања и уништавања животног простора видре, видра је данас постала једна од најугроженијих врста сисаваца у средњој Европи. Вјештачким узгајањем и поновним насељавањем у новије вријеме покушава се спријечити изумирање врсте. Разлози угрожености видре су, између осталих и криволов – јер је важи за штеточину и због илегалне продаје крзна.[4]

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
  2. 2.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 178
  3. 3.^ Alfred Edmund Brehm, Живот животиња
  4. 4.^ Интернет поратл: Свијет који нестаје

Спољашње везе

  1. Јелена Тркуља: Евроазијска видра (Lutra lutra). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
Последње ажурирано недеља, 24 јул 2011 00:43
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.