Насловна Фауна Сисари Пољска волухарица
Пољска волухарица ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 24 јун 2011 21:34
Пољска волухарица
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Mammalia Сисари
Ред Rodentia Глодари
Породица Cricetidae Хрчкови
Род Microtus
Биномијална номенклатура
Microtus arvalis (Pallas, 1778)
Ареал врсте

Пољска волухарица (Microtus arvalis) је врста сисара из породице Хрчкова (Cricetidae).

Опис

Створење мале величине, дужина тела је променљива, 9-14 cm. Тежина је обично мање од 45 грама. Боја крзна на леђима може да варира од светло смеђе до сиво-смеђе боје. Стомак је обично свјетлији: прљаво-сива, понекад са жуто-окер бојом.

Исхрана

Ове животиње су биљоједи свега: једу поврће свих врста, семена и кору дрвећа у зимском периоду. Пољска волухарица када је присутна у великом броју може постати "бич за усеве".

Начин живота

Пољска волухарица воли топло и суво земљиште, где копа тунеле и прави веома великих подземне системе. Дубина до које копају своје системе није већа од пола метра.
Током зиме, волухарице често траже уточиште у амбарима и шталама, подрумимиа и кућама. Животиње које остају на отвореном, покушавају да обезбеде храну и оне копају тунеле под снегом, које често јачају са биљем и маховинама. У недостатку хране или код појаве опасности мигрира са угрожених терена. Добар је пливач и вода јој не представља препреку.

Размоножавање

Гнезда се налазе на 40-60 cm дубине, испуњена су са сувом травом. У овим просторијама од априла до октобра, женке се коте и практично након тога мужијак их поново оплоди  тако да су у могућности да годишње окоте и преко 200 младих. Ово може довести до пренасељености овог подручја, што се често завршава истом брзином са којом је и дошло до пренасељености. Популација волухарица почиње да опада због мањка расположивих средстава, пошто је велика популација средства за живот су над експлоатисана и штавише, превелики број животиња доводи до сталног стреса због борбе за територију и храну, што даље доводи до  до бржег губитак топлоте и смрти у борби или конвулзије.

Распрострањеност

Преовлађује на пољопривредним земљиштима, шумама, шумским степама и степским зонама европског копна од обале Атлантика на западу, источно од монголског Алтаја. На сјеверу граница иде дуж балтичке обале и Финске, Средњег Урала и Западног Сибира. На југу до Балканског полуострва, црноморске обале, Крима и северног дела Мале Азије.

Видјети још

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)

 

 

Последње ажурирано среда, 29 јун 2011 11:35
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.