By PLAVEB
Петар Бокун ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 20 јул 2011 10:04

Петар Бокун (Београд, 5. март 1941 — Београд, 11. мај  2011) био је српски академик, лијекар, доктор медицинских наука, примариус, специјалиста за психијатрију и неурологију, заклети судски вјештак за неуропсихијатрију, научни савјетник, потпуковник у пензији и факултетски професор [1].

Основно образовање почео је да стиче у мјесту Владимировац (Банат), да би се потом настанио са породицом у родно мјесто његових родитеља и ту наставио даље школовање. У Врлици је завршио основну школу, гимназију је завршио у Сињу. Медицински факултет, као најбољи у генерацији завршио је у Загребу 1964. године. Одмах након дипломирања запослио се у Врлици као доктор опште праксе, а потом је постао и директор Дома здравља и предјседник мјесне заједнице. 

Специјализирао је психијатрију и неурологију у Сплиту и Загребу, а докторирао на београдском Медицинском факултету. Након специјализације и усавршавања у Лондону, настанио се у Сплит. 

До ратова деведесетих радио је у медицинским и образовно-научним установама у Сплиту, био је и професор Правног факултета (предавао Судску психопатологију), на Медицинском факултету (предавао психијатрију), шеф одјела за психијатрију у Сплитској болници а пензионисан је као специјалиста психијатар сплитске Војне болнице. Десетак година био је и предсједник "Црвеног Крста". Докторирао је у Београду 1982. године са темом "Параноја код миграната".
 
У Београд  се преселио 1991. године. Основао је катедру психоантропологије на Академији умјетности, 2005. године. Посљедњи пут у јавности био је на Првом сабору Врличана, на Ускрс 2011, године у порти цркве у Батајници када је истакао потребу очувања традиције Чувара Христовог гроба, древног обичаја врличке српске православне цркве светог Николе.

Бокунов допринос свјетској научној мисли

Прим. Проф др сци. Петар Бокун је први у свијету доказао социјални карактер душевне болести параноје, увео термин социогена параноја код мигрантске популације и миграционог стреса као окидача душевног обољевања за разлику од претходног вјеорвања да су све душевне болести ендогеног порјекла. (Докторска дисертација одбрањена на београдском Универзитету summa cum laude). Исто је први доказао психобиолошке механизме којим показује да је духовитост најкомплекснији облик мишљења код хомо сапеинса и лоцирао је у предње, средње делове чеоног режња мозга (guri mediales lobi frontalis bilateralis). (Књиге«Антрополошка психијатрија«, »Хумористички манифест«).

Одликовања и похвале

Петар Бокун је добитнок многих одликовања и похвала, између осталог добитник је: 

  • Орденa рада са сребрним венцем.
  • Медаљe црвеног крижа хрватске.
  • Орденa за војне заслуге са сребрним мачевима.
  • Медаљe ЈНА у поводу 40- годишњице.
  • Медаљe 30-година победе над фашизмом.
  • Медаљe његоша за поезију. 

Објавио је 120 стручних и научних радова, око 600 научно-популарних чланака у периодици и новинама, написао и 53 књиге, укључујући и седам књига поезије. Након одласка из Сплита био је стални колумнист београдске Политике.

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт Петар Бокун (www.petarbokun.com): О Бокуну - титуле

Спољашње везе

Последње ажурирано четвртак, 21 јул 2011 07:55
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.