Кошћела ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 27 октобар 2011 22:25
Кошћела
Кошћела (Celtis australis) у Биочићу
Систематика
Царство Plantae Биљке
Раздио Magnoliophyta Цвијетнице
Класа Magnoliopsida Дикотиле
Ред Rosales Руже
Породица Cannabaceae Конопље
Род Celtis
Биномијална номенклатура
Celtis australis (Карл Лине)

Кошћела, коштела, или копривић (Celtis australis) је врста листопадног дрвета из породице (Cannabaceae), које расте у области Медитерана. Често је у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Високо је до 25 m. Лишће јој је тамнозелене боје, а у јесен постаје жуто. Плодови су мали и округли, након сазријевања смеђи или тамно љубичасти. Слатки су и јестиви.

Таксономија

Кошћела припада класи дикотиледоних биљака (Magnoliopsida) и реду ружа (Rosales). Раније је сврставана у породицу бријестова (Ulmaceae), али се данас класификује у породицу конопљи (Cannabaceae). Осим ње, род Celtis окупља још 60-70 врста.

Опис

Стабло кошћеле може бити високо 20—25 m. Кора је сива и глатка. Старењем, на њој настају кврге и бразде. За неке кошћеле се сматра да су старе и до хиљаду година. Њихово стабло је веома широко и труло изнутра.

Листови имају једноставан, издужен облик, са шпицастим крајем. Ивице су оштро назубљене, па подсећају на лишће коприве (по томе је и настао назив копривић). Тамно-зелене су боје и дугачки 5—15 cm.

Цвјетови су жути. Јављају се у априлу и хермафродитни су, односно имају и мушке и женске органе. Опрашивање врше пчеле. Плодови су округле бобице, пречника до 1 cm. У средини имају велику шпицу. Расту појединачно. Прво су зелени, па након зазријевања постају жути, смеђи и на крају (у октобру) љубичасти.

Распрострањеност и станиште

Ареал кошћеле се простире од југа Европе и сјевера Африке, преко југозападне Азије (Блиског Истока), до Индије. Типична је средоземна биљка. У Европи је присутна у  Албанији, Балеарским острвима, Бугарској, Грчкој, Италији, Португалу, Румунији, Француској, Швајцарској, Шпанији, на Корзици, на Сардинији, на Сицилији и Малти, као на простору бивше Југославије [3].

Расте у условима медитеранске и субмедитеранске климе. У Далмацији и околним областима, врло је често дрво око сеоских кућа. Одговара јој земљиште слабије плодности, а често расте из пукотина стијена (кречњака).

Значај

Плодови кошћеле су јестиви, али се у данашње доба ријетко користе у исхрани. Њихов значај је раније био много већи, јер људи тада нису знали за разноврсно и квалитетно воће, које се данас гаји. Лишће и плодови се такође могу употребљавати у медицинске сврхе. Лишће се бере и суши почетком љета, а плодови се беру прије потпуног сазријевања. Највише се користе код менструалних проблема.

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт Flora Croatica Database (FCD) : Јужњачки копривић (Celtis australis)
  2. 3.^ Royal Botanic Garden Edinburgh, Flora Europaea : Celtis australis, приступљено 27. јула 2011.
Последње ажурирано петак, 28 октобар 2011 01:46
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.