By PLAVEB
Голубић ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 07 јануар 2011 01:36

Голубић је насељено мјесто удаљено пет километара сјеверно од Книна. Насеље је припадало некадашњој општини Книн, док у данашњој политичко-територијалној организацији Републике Хрватске припада Граду Книну у оквиру Шибенско-книнске жупаније. Кроз насеље протиче ријека Бутижница, на којој се у близини налази хидроелектрана. Село је било познато широј околини по производњи капулице (црног лука) за расад.

У Голубићу се налази православна Црква Светог архиђакона Стефана из 1462. године, која је једно вријеме (1692) била сједиште епископа далматинског Василија Првог. На дан преноса моштију Св. Стефана, 15. августа, одржава се сеоски сајам на коме се и данас окупља велики број Голубићана. 1774. године у село долази као учитељ и познати српски просветитељ Доситеј Обрадовић.

За вријеме рата у Хрватској Голубић се налазио у Републици Српској Крајини. Према попису из 1991. године имао је 1424 становника, од чега – 1 389 Срба, 17 Хрвата, 1 Југословена и 17 оних који нису припадали ниједној од поменутих група. Током хрватске војне акције Олуја 1995. године готово цјелокупно становништво је напустило Голубић. Посљедњих година одлуком Владе Републике Хрватске и Општине Книн у овом селу је започета изградња стотине кућа хрватским расељеницима из централног дијела Босне, па је самим тим и етничка структура овог мјеста драстично промјењена.

Карта

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Народна ношња

За више информација видјети: Ношња у книнском селу Голубић

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953.
1578 1667 1510 1707 1878 2020 1879 2272 2242 2405

Према попису из 1991. године било је 1424 становника, од чега – 1389 Срба, 14 Хрвата и 17 оних који не припадају ниједној од поменутих група.

У сљедећој табели наведени су подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

Година Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
1961. 2243 2137 74 - 32
1971. 1885 1818 43 20 4
1981. 1617 1466 40 105 6
1991. 1424 1389 17 1 17

Презимена из Голубића

  • Арула – Православци, славе Св. Василија
  • Боровић – Православци, славе Св. архангел Михајла
  • Бубоња – Православци, славе Св. Николу
  • Букарица – Православци, славе Св. Јована
  • Вуковић – Православци, славе Св. Јована
  • Вундук – Православци, славе Св. Николу
  • Војновић – Православци, славе Св. Јована
  • Грубић – Православци, славе Св. Матију
  • Глогиња – Православци, славе Св. архангел Михајла
  • Дамјановић – Православци, славе Св. Јована
  • Драгаш – Православци, славе Св. Јована
  • Дробац – Православци, славе Св. Георгија
  • Ђурица – Православци, славе Св. Јована
  • Живковић – Православци
  • Зеленбаба – Православци, славе Св. Георгија
  • Јерковић – Православци, славе Св. Алимпија
  • Каблар – Православци, славе Св. Јована
  • Клицов – Православци, славе Св. Матију
  • Клинац – Православци, славе Св. Георгија
  • Кесић – Православци, славе Св. Георгија
  • Кеса – Православци, славе Св. Георгија
  • Љубишић – Православци, славе Св. Стефана Дечанског
  • Марић – Православци, славе Св. архангел Михајла
  • Момић – Православци, славе Св. архангел Михајла
  • Миливојевић – Православци, славе Св. архангел Михајла
  • Нонковић – Православци, славе Св. Јована
  • Опачић – Православци, славе Св. Луку
  • Плавша – Православци, славе Св. Тому
  • Плавшић – Православци, славе Св. Георгија
  • Понош – Православци, славе Лазареву суботу
  • Радиновић – Православци, славе Св. Николу
  • Рељан – Православци, славе Св. Николу
  • Рончевић – Православци, славе Св. Василија
  • Станчевић – Православци, славе Св. Алимпија
  • Столић – Православци, славе Св. Алимпија
  • Торлак – Православци, славе Св. Василија
  • Тица – Православци, славе Св. Стефана
  • Чучак – Православци, славе Св. Георгија
  • Чолак – Православци, славе Св. Јована
  • Џепина – Православци, славе Св. Јована
  • Шљивар – Православци, славе Св. Алимпија
  • Ширко – Православци, славе Св. архангел Михајла
  • Шимић – Римокатолици

Галерија

Литература

  • Ђуро Џепина, Голубић код Книна – природне одлике и животне прилике; Београд (2005), ISBN 86-907523-0-7

Референце

  1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
  2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
  3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
  4. 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
  5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
  6. 6. Република Хрватска: Државни завод за статистику, попис становништва 2001. године. (http://www.dzs.hr/)
Последње ажурирано субота, 05 март 2011 11:30
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.