By PLAVEB
Стрмица ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 07 јануар 2011 16:58

Стрмица је насељено мјесто удаљено 16 километара од града Книна, на самој граници с Босном и Херцеговином. Од Босанског Грахова село је удаљено 20 километара. Име Стрмица произилази од ријечи стрм, јер је смјештена између двије планине – Орловице и Дерала, у плодној равници ријеке Бутижнице. Поред те ријеке у Стрмици теку и потоци Мрачај и Бошњакуша. У Стрмици се налазе двије православне цркве – стара Црква Светог Јована Крститеља подигнута 1618. године и Црква Рођења Пресвете Богородице из 1913. године.


Кроз Стрмицу пролази траса тзв. унске пруге између Бихаћа и Книна, на којој су возови саобраћали све до посљедњег рата.

Засеоци

Дијелови Стрмице су – Бојановац, Церовац, Црни Потоци и Курбалије, Драга Триванова, Бријег Матијашев, Бријег Дроњков, Орашје, Курбалијина Драга, Граб, Испод Граба, Главица Даничића, Главица Матасова, Главица Бобарева, Седиште, Шеварине, Врањковац, Чолиновац, Куруцовац, Сепиште Радошево, Рт, Под Точилом, Бошњакуша, Комалић, Миздраковац и Граница. Од њих су главни – Селиште, Комалић, Хан, Точило, Хрт, Батасова варош, Стрмица и Боланча.

Историја

Стрмица је добила име по свом положају, а тако су је назвали први Словени који су се овамо населили. У њој има много градина, остатака турских кула и чардака, као и млетачких стражарница. Највише људи се у Стрмицу доселило из Босне, одакле је дошло 16 већих племена. Из Далмације се посљедњих 200-300 година доселило 19 племена, из Лике три, а из Хрватске, Баната, Старе Србије, Италије и из Албаније по једно племе.

Граб, као и цијела Стрмица, налази се на хрватско-босанско-херцеговачкој граници. На мјесту Граба налазило се истоимено утврђење, које су са Стрмицом Турци разорили 1715. године. Оно се спомиње у уговору између Жигмунда Луксембуршког и Млечана 1433. године. Турци су га освојили у 15. вијеку, па Стрмица постаје својина бега Кулиновића. Занимљиво је да је у овом мјесту као парохијан радио и четнички војвода Момчило Ђујић.

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953.
1193 1392 1005 1179 1313 1423 1313 1472 1730 1833

Према попису из 1991. године било је 1334 становника, од чега – 1298 Срба, 5 Хрвата и 31 оних који нису припадали ниједној од наведених група.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

Година Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
1961. 1793 1758 22 - 13
1971. 1557 1502 10 20 25
1981. 1280 1164 6 96 14
1991. 1334 1298 5 11 20

Презимена из Стрмице

 

  • Батас — Православци, славе Св. Јована
  • Бачкоња — Православци, славе Св. Георгија
  • Бијелић — Православци, славе Св. Николу(Св. Василија?)
  • Бурсаћ — Православци, славе Св Јована
  • Видовић — Православци, славе Св. Николу
  • Вранковић — Православци, славе Св. Георгија
  • Вржина — Православци, славе Св. Георгија
  • Дамјановић — Православци, славе Св Јована
  • Даничић  — Православци, славе Св. Јована
  • Дедеић — Православци, славе Св. Георгија
  • Деља — Православци, славе Св. Николу
  • Драгаш — Православци, славе Св. Јована
  • Драгојарац — Православци, славе Св. Георгија
  • Драгојевић — Православци, славе Св. Георгија
  • Дроњак — Православци, славе Св. Стефана
  • Церовац — Православци, славе Св. Георгија
  • Ђурица — Православци, славе Св. Георгија
  • Живковић — Православци, славе Св. Георгија(Св. Јована?)
  • Кецић — Православци, славе Св. Георгија
  • Кнежевић — Православци, славе Св. Јована
  • Клицов — Православци, славе Св. Георгија
  • Kоврлија???
  • Koшчица — Православци, славе Св. Георгија
  • Крнета — Православци, славе Св. Јована
  • Курајица? — Православци, славе Св. Стефана
  • Курбалија — Православци, славе Св. Јована
  • Курабува — Православци, славе Св. Николу
  • Куруц(Миздраци) — Православци, славе Св. Луку(Св. Николу?)
  • Лакић — Православци, славе Св. Георгијa
  • Лежаић — Православци, славе Св. Стевана
  • Личанин — Православци, славе Св. Луку
  • Мапућ — Православци, славе Св. Луку
  • Марић — Православци, славе Св. Луку
  • Матас — Православци, славе Св. Стевана
  • Матијаш — Православци, славе Св. Николу(Св. Стевана?)
  • Миздрак — Православци, славе Св. Луку(Св. Николу?)
  • Mиљевић — Православци, славе Св. Стевана
  • Момић — Православци. славе Св. Архангела Михаила
  • Новковић — Православци, славе Св Јована
  • Опачић? — Православци, славе Св. Луку
  • Радић — Православци, славе Св. Георгија
  • Радош — Православци, славе Св. Георгија
  • Радиновић — Православци, славе Св. Николу
  • Плавшић — Православци, славе Св. Георгија
  • Пријић — Православци, славе Св. Николу
  • Сабљић — Православци, славе Св. Георгија
  • Смуђа — Православци, славе Св. Георгија
  • Стојковић — Православци, славе Св. Николу
  • Ширко — Православци, славе Св. Георгија
  • Триван — Православци, славе Св. Јована(Св. Стевана?)
  • Тутуш? — Православци, славе Св. Николу
  • Чакармиш — Православци, славе Св. Георгија
  • Церовац — Православци, славе Св. Георгија
  • Шеве — Православци, славе Св. Луку
  • Ширко — Православци, славе Св. Георгија

Економија

У Стрмици је радила задруга под именом "Сеоска благајна" основана и регистрована 1901. године, са неограниченим јемством [6].

Референце

  1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
  2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
  3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
  4. 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
  5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
  6. 6. Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4

Спољашње везе

Последње ажурирано понедељак, 11 јул 2011 20:00
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.