Кистање |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 11 јануар 2011 09:56 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Кистање је највеће насељено мјесто у Буковици, налази се на десној обали Крке. Кистање је према народној пјесми "Срце Буковице". У непосредној близини су села Чучево и Руделе, а Кистањама такође гравитирају Нунић, Ивошевци и Вујасиновићи. Почетко 20. вијека, па све до 50-тих година, Кистање су биле општинско средиште, као и у данашњој политичко-територијалној организацији Републике Хрватске. Од средине па све до крја прошлог вијека насеље је припадало бившој општини Книн. Двије су православне цркве у Кистањама: Црква Светог Николаја освећена 1537. и Црква Светих Ћирила и Методија (у центру) из 1891. године. Недалеко од Села, на ријеци Крки, налази се манастир Крка са Црквом Светог архангела Михаила. У Кистањама су такође римокатоличке цркве Приказања Блажене Дјевице Марије (Луца) из 1895. године и Св. Николе, која је подигнута 1999. године, за досељене Јањевце. Карта
ДемографијаУ следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
Дјелови Кистања су засоци: Кистање центар, Мјеркачи, Козјаци, Груловићи, Лалића-Драга, Безбрадице, Мацуре, Крнете, Торбице, Мартићи, Поповићи и Траживуци. Са свим засеоцима, према попису из 1991. мјесто је бројало око 750 домаћинстава са 2021 становника, међу којима је било 1980 Срба, 9 Хрвата, 23 Југословена и 9 осталих. То је било највеће српско село у Далмацији. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Новоформираној општини Кистање припадају насеља: Биовичино Село, Ђеврске, Гошић, Ивошевци, Какањ, Кистање, Колашац, Крњеуве, Модрино Село, Нунић, Парчић, Смрдеље, Вариводе и Зечево. Према попису из 2001. у општини је било 3038, а у насељу Кистање 1752 становника [6].
Презимена из КистањаУ Кистањама постоје изворна презимена као што су:
У селу су биле бројне крсне славе, као на примјер: Свети Никола за породице Лалић, Груловић, Штрбац, Поповић, Гњидић итд, Свети арханђел Михаило (Аранђеловдан), 21. новембра, славили су Мацуре, а Светог Ђурђа: Матијевићи, Безбрадице, Королије, Чоловићи и Добрићи. Свети Стефан је крсна слава породице Ћосић, а Свети Јован, Јолићима и Тишмама. Баљковићи славе Лазареву суботу, а Бјелановићи Светог Козму и Дамјана. ЕкономијаИз нешто старије историје, битан је датум оснивања Српске Кредитне Задруге, из 1908. године (регистрована 1909), а Српски Земљораднички савези оснивани су у околним селима: у Ервенику 1908, Ивошевцима, Радучићу и Полачи исте године, а у Плавну 1909. године. Док је Српска штедионица у мјесту отворена давне 1894. године. У мјесту је било крајем 80-их година, петнаестак угоститељских, као и приближан број трговачких радњи. Затим робна кућа, станица милиције, мјесни уред, Дом културе и бензинска станица. Радила су и два творничка постројења, погон ТВИК-а и погон Фабрике намјештаја "Јадран" из Загреба. На самом крају осамдесетих година, број објеката мале привреде је порастао. У близини бензинске станице ИНА, саграђен је и ватрогасни дом, као и здравствена и ветеринарска амбуланта, а на платоу између амбуланте и пута за Манастир, сваког петка се одржавао сточни сајам [7]. Култура, образовање и спортКистање су у 19. вјеку припадале општини Бенковац. Имале су мушку двогодишњу основну школу, година: 1848, 1876, 1890. и 1900. Поред старе школе, у Кистањама је у периоду од 1987. до 1989, саграђена нова Основна школа "Јован Мартић", са свим пратећим кабинетима и објектима, као и нова спортска сала и спортски терени на отвореном простору. Кистање су биле и спортско-културни центар овог дијела Буковице, а главни спортски клуб до 1988/9. био је НК „Буковица“ (основан 1969), који се такмичио у Далматинској ногометној лиги (сјевер), 1981/82. године такмичио се у јединственој Хрватској ногометној лиги. Клуб је имао омладинску ногометну школу у Биовичину селу и Ђеврскама, те 95 активних играча разног узраста [8]. Примат му касније одузима, новоосновани Кошаркашки клуб "Кистање". Поред спортских клубова у Кистањама су била и друштва:
Крајем 80-их година, обновљена је и културна манифестација по имену "Буковачки Караван", са низом спортских и културно-умјетничких изведби, као што су биле: буковачка свадба, сотра фолклорних група, пјевачке вечери итд. Због догађаја који су усљедили 1991. године, одржана су само два "Буковачка Каравана" [7]. Видео запис
Напомене
Референце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Последње ажурирано уторак, 01 август 2017 13:27 |