Кистање је највеће насељено мјесто у Буковици, налази се на десној обали Крке. Кистање је према народној пјесми "Срце Буковице". У непосредној близини су села Чучево и Руделе, а Кистањама такође гравитирају Нунић, Ивошевци и Вујасиновићи.

Почетко 20. вијека, па све до 50-тих година, Кистање су биле општинско средиште, као и у данашњој политичко-територијалној организацији Републике Хрватске. Од средине па све до крја прошлог вијека насеље је припадало бившој општини Книн.

Двије су православне цркве у Кистањама: Црква Светог Николаја освећена 1537. и Црква Светих Ћирила и Методија (у центру) из 1891. године. Недалеко од Села, на ријеци Крки, налази се манастир Крка са Црквом Светог архангела Михаила. У Кистањама су такође римокатоличке цркве Приказања Блажене Дјевице Марије (Луца) из 1895. године и Св. Николе, која је подигнута 1999. године, за досељене Јањевце.

Карта

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Дјелови Кистања су засоци: Кистање центар, Мјеркачи, Козјаци, Груловићи, Лалића-Драга, Безбрадице, Мацуре, Крнете, Торбице, Мартићи, Поповићи и Траживуци. Са свим засеоцима, према попису из 1991. мјесто је бројало око 750 домаћинстава са 2021 становника, међу којима је било 1980 Срба, 9 Хрвата, 23 Југословена и 9 осталих. То је било највеће српско село у Далмацији. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Новоформираној општини Кистање припадају насеља: Биовичино Село, Ђеврске, Гошић, Ивошевци, Какањ, Кистање, Колашац, Крњеуве, Модрино Село, Нунић, Парчић, Смрдеље, Вариводе и Зечево. Према попису из 2001. у општини је било 3038, а у насељу Кистање 1752 становника [6].

Презимена из Кистања

У Кистањама постоје изворна презимена као што су:

У селу су биле бројне крсне славе, као на примјер: Свети Никола за породице Лалић, Груловић, Штрбац, Поповић, Гњидић итд, Свети арханђел Михаило (Аранђеловдан), 21. новембра, славили су Мацуре, а Светог Ђурђа: Матијевићи, Безбрадице, Королије, Чоловићи и Добрићи. Свети Стефан је крсна слава породице Ћосић, а Свети Јован, Јолићима и Тишмама. Баљковићи славе Лазареву суботу, а Бјелановићи Светог Козму и Дамјана.

Економија

Из нешто старије историје, битан је датум оснивања Српске Кредитне Задруге, из 1908. године (регистрована 1909), а Српски Земљораднички савези оснивани су у околним селима: у Ервенику 1908, Ивошевцима, Радучићу и Полачи исте године, а у Плавну 1909. године. Док је Српска штедионица у мјесту отворена давне 1894. године.

У мјесту је било крајем 80-их година, петнаестак угоститељских, као и приближан број трговачких радњи. Затим робна кућа, станица милиције, мјесни уред, Дом културе и бензинска станица. Радила су и два творничка постројења, погон ТВИК-а и погон Фабрике намјештаја "Јадран" из Загреба. На самом крају осамдесетих година, број објеката мале привреде је порастао.

У близини бензинске станице ИНА, саграђен је и ватрогасни дом, као и здравствена и ветеринарска амбуланта, а на платоу између амбуланте и пута за Манастир, сваког петка се одржавао сточни сајам [7].

Култура, образовање и спорт

Кистање су у 19. вјеку припадале општини Бенковац. Имале су мушку двогодишњу основну школу, година: 1848, 1876, 1890. и 1900. Поред старе школе, у Кистањама је у периоду од 1987. до 1989, саграђена нова Основна школа "Јован Мартић", са свим пратећим кабинетима и објектима, као и нова спортска сала и спортски терени на отвореном простору.

Кистање су биле и спортско-културни центар овог дијела Буковице, а главни спортски клуб до 1988/9. био је НК „Буковица“ (основан 1969), који се такмичио у Далматинској ногометној лиги (сјевер), 1981/82. године такмичио се у јединственој Хрватској ногометној лиги. Клуб је имао омладинску ногометну школу у Биовичину селу и Ђеврскама, те 95 активних играча разног узраста [8]. Примат му касније одузима, новоосновани Кошаркашки клуб "Кистање".

Поред спортских клубова у Кистањама су била и друштва:

• Туристичко друштво „КРКА“ – Кистање (1986)
• Ловачко друштво „Буковица“ – Кистање (1958)
• Риболовачко друштво „Пастрмка“ – Кистање (1985)

Крајем 80-их година, обновљена је и културна манифестација по имену "Буковачки Караван", са низом спортских и културно-умјетничких изведби, као што су биле: буковачка свадба, сотра фолклорних група, пјевачке вечери итд. Због догађаја који су усљедили 1991. године, одржана су само два "Буковачка Каравана" [7].

Видео запис

Напомене

1. нп.1 1981. године насеље је повећано припајањем насеља Кистање Село. За то бивше насеље попис садржи податке до 1971.

Референце

1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
6. 6.^ Република Хрватска: Државни завод за статистику, попис становништва 2001. године. (http://www.dzs.hr/)
7. 7.^ Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 13268096
8. 8.^ Др Здравко Рашета, Пашко Пајић, Книн и Твик; Книн (1985) РО Твик - Творница вијака Книн.

Спољашње везе

1. Интернет сајт Моје Кистање нет: http://www.moje-kistanje.net/
2. Интернет сајт о селу Кистање: http://www.kistanje.com/
3. Радио телевизија Србије, Квадратура круга - Кистање, октобар 2013.
4. Кистање, село које је уважавао и цар Фрањо Јосип, март 2012.