Биовичино Село je насељено мјесто у централној Буковици. Налази се 3 километра сјеверно од Кистања, на путу према Ервенику. Подручје села је омеђено брдима: Сљеме, Обруч, Змиштак, Ћућиловац и Тубића (Петрова) главица. Припада општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Раније је село припадало општини Книн.

У Биовичином Селу се налази православна Црква Светог апостола Петра и Павла из 1524. године, па је и сеоска слава слава цркве Петровдан, који се празније 12. јула.

Географија

Историја и етимологија

На мјесту данашњег Биовчиног Села, прво насеље се појављује за вријеме Римљана око 300-те године наше ере, што нам потврђује археолошка локација Смрдељград која се налази у доњем дјелу села. Археолози су 70-их година 20. вјека започели истраживања, али су обустављена и овом локалитету нема довољно података. Село је назив "Биовичино" добило по "Кнезу Биовичи" који је био владар области  која је обухватала и Модрино Село и Колашац. О Кнезу Биовичи има мало писаних података, препоставља се да је сахрањен на старом гробљу код Каблара званом "грабље" (настало од рјечи  гробље) што нам може посвједочити и надгробна камена плоча на којој су исклесани крст и полу мјесец, што је свједочанство Турске владавине на овим просторима.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Према попису из 1991, Биовичино Село је имало 948 становника, од чега 944 Србина, 3 Хрвата и 1 остали. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Село тренутно броји око 160 становника, већином старије доби.

Презимена из Биовичиног Села

Школа

Прва школа у селу начазила се у близини Цркве Светих апостола Петра и Павла, почела је са радом 1909/1910 године. Школа је била заједничка за Биовичино Село, Модрино Село и Колашац. Први учитељ је био Мирко Лежаић из Ђеврсака. Школа је 1936. пресељена у центар Биовичиног Села, први учитељ је бијо Блажо Карађиновић (Црногорац). Школа је порушена почетком Другог свјетског рата, али је и даље радила по кућама у селу, једно вријеме у Корлатима, а послије у кући Љубана Медоша. Школа је обновљена 1949. године, а прва учитељица је била Даринка Вујасиновић из Ивошеваца. Нова школа је направљена 1967. године, а тренутно је девастирана.

Економија

У Биовичином Селу је радила "Српска земљорадничка задруга" основана и регистрована 1907. године, са неограниченим јемством [6].

Референце

1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
6. 6.^ Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4

Спољашње везе

1. Интернет презентација: Биовичино Село или Бјевчани (www.bjevcani.webs.com)
2. Интернет друштвена мрежа facebook.com: Друштвена група Biovičino Selo - Bjevčani