By PLAVEB
Зечево ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 13 јануар 2011 18:47

Зечево је насељено мјесто у Буковици. Село је смјештено уз лијеву страну путног правца Шибеник-Брибирске Мостине-Книн, на јужним падинама истоименог брда. Налази се 3 км западно од Кистања. Село је разбијеног типа, са засеоцима (презименима), који се налазе уз асфалтну цесту у дужини до неколико километара [1]. Припада општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Раније је село припадало општини Книн. У Зечеву се налазе рушевине утврђења код којег је 1648. погинуо Вук Мандушић.

Историја

Изнад села Зечево, налази се средњовјековна тврђава, тачније остатци њених зидина, звана Ћулина. По легенди испод Ћулине, а на једнон литици, убијен нардони јунак и хајдук, Вук Мандушић, у првој половини XVII вијека.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [2]:

1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953.
214 0[нп.1] 250 280 334 394 190 379 393 405

Према попису из 1991, Зечево је имало око 60-ак домаћинстава са 218 становника, од чега 217 Срба и 1 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [3][4][5][6]:

Година Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
1961. 403 - - - -
1971. 340 338 1 - 1
1981. 272 255 - 17 -
1991. 218 217 - 1 -

Презимена из Зечева

  • Ардалић - Православци, славе Св. Георгија
  • Ђурица - Православци, славе Св. Георгија
  • Корда - Православци, славе Св. Јована
  • Мандић - Православци, славе Св. Јована
  • Ћакић - Православци, славе Св. Георгија

Економија

Зечево је читав свој развој у највећој мјери везало за Ђеврске и Кистање.

Школа и Црква

Зечево је имало четворогодишњу Основну школу, која је радили до 1977. године, када је пребачена у Ђеврске због малог броја ученика. Парохијско средиште им је Црква Светог Илије у Ђеврскама. Мјештани већином славе Светог Ђурђа, док је сеоска слава Свети Илија. Село је имало новосаграђено гробље, недалеко од пруге Задар-Книн, а до његовог грађења покојни су сахрањивани на гробљу Цркве Светог Илије у Ђеврскама [1].

Напомене

  1. нп.1 За 1869. годину подаци су садржани у насељу Ђеврске. До 1931. је исказивано као дио насеља.

Референце

  1. 1.^ Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 13268096
  2. 2.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
  3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
  4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
  5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
  6. 6.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
Последње ажурирано субота, 14 јануар 2017 19:12
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.