Црква Светог Ђурђа је српска православна црква Далматинске епархије, која се налази на узвишењу Синобадова главица у Книнском Пољу. Према расположивим изворима црква је подигнута 1468. године, као једнобродна црква засведена с полуобличастим сводом. Раније је имала звоник на преслицу, а сада на прочељу има кулу звонару. Црква посједује вриједне примјерке старе српске штампане књиге, као и занатски усавршене сребрне богослужбене сасуди. Иконостас је домаће израде и потиче с краја 18. или почетка 19. вијека^[1], док су престоне иконе оковане сребром почетком 20. вијека. Парохијски дом на Синобадовој главици је једно вријеме био породични музеј Синобада. Из те породице је било више сердара у вријеме Млетачке републике, а у цркви је сахрањен витез Јован Синобад^[2]. Гроб Јована Синобада је у самој цркви. Претпоставља се да је првобитно био сахрањен у порти, али да је црква временом проширена, па се гроб нашао унутар ње.

Опис цркве

Црква Светог Ђурђа смјештена је непосредно испод највише тачке Синобадове главице, тако да звоником надвисује сјеверни дио Книна. Окружена је ограђеним гробљем. У непосредној близини цркве, а у оквиру гробља, налази се црквена кућа – братска кућа. Она је била прва позната школа у Книну и у њој је као учитељ радио Доситеј Обрадовић, а у каснијем периоду је служила као книнска резиденција Епископа далматинског Никодима Милаша. Није познато како је црква изгледала у вријеме настанка, а током свог постојања је неколико пута рушена, да би касније била поправљана и дограђивана. С обзиром на тај податак у архитектонском погледу она представља слојевиту грађевину.

Унутрашњост цркве. Иконостас

Садашњи изглед црква је добила 1938. године, када је у цјелини обновљена. Тада је изграђен нови звоник, улазна порта и иконостас. За градњу звоника, који је по вертикали богато профилисан степенастим архитравима који га дијеле на три спрата, употребљен је камен добављен с острва Брача. Обрада камена била је повјерена далматинским каменоресцима. Завршни дио звоника отворен је са свих страна, с ниским кровом на четири воде, на којем се налази метални крст [3].

Простор унутар цркве, иако невелик, задовољавао је потребе житеља Книнског Поља. Унутрашњост је скромно снабдјевена. С лијеве и десне стране се налазе дрвене стасидионе, сједишта за старије вјернике и истакнуте чланове црквеног одбора. Посебна пажња је посвећена иконостасу који је изрезбарен и оплемењен позлатом, а видљиво је да је рестауриран у неколико наврата.

У цркви у Книнском Пољу је чувана икона непознатог иконописца с друге половине 17. вијека, из периода касног италокритског сликарства и почетка барокизације. Икона Успење Пресвете Богородице је насликана устаљеним критским ликовним језиком. Композициони препис идентично постављених елемената, као и на задарској икони истог наслова, а можда и истог сликара, нешто је развијенији у горњем дијелу, изнад Христа и анђела у мандорли. На икони четири лепршава анђела раширених руку носе Богородицу у слави ка небеској сфери. По свему врло сличан призор насликао је, такође, познати сликар, користећи једино нешто свјетлији инкарнат на икони Успења, која је доспјела у цркву у Шибуљини [4].

Историјат

Црква Светог Ђурђа је једна од најстаријих богомоља подигнутих у сјеверној Далмацији, изузимајући манастире Крку, Крупу и Драговић. Подигнута је око 50 година прије него што су Турци освојили подручје Книнске Крајине (1522). Почетком 15. вијека територију сјеверне Далмације дијелиле су Краљевина Мађарска и Млетачка република. Тек у јулу 1437. године био је склопљен мир по којем је правно утврђен млетачки и мађарски посјед у Далмацији. Током овог периода који је трајао тридесетак година, све док нису почеле прве турске провале, из Босне је у Далмацију пребјегао велики број Срба. С благословом зетског митрополита Јосифа отворене су сљедеће православне цркве: Црква Светог Николе 1446. године (Кула Атлагић), Црква Светог Ђурђа 1456. године (Пађене), Црква Светих апостола Петра и Павла 1458. (Полача) и Црква Светог Стевана 1462. (Голубић). Црква Светог Ђурђа је подигнута у Книнском Пољу око 1468. године, благословом митрополита Ђурђа [5] [н 1].

Црква са старим звоником на преслицу. Фотографију је направио др Радивој Симоновић 1910. године.

Након обнављања Пећке патријаршије 1557. године, за далматинске Србе није постављен засебан епископ, него су они били подређени дабробосанском митрополиту. Као један од првих извора, на једном писму из 1573. године, дабробосански митрополит Симеон се потписао као митрополит дабробосански, зворнички, клишки и цијеле Далмације. За вријеме дабробосанског митрополита Аксентија освећено је његовим благословом пет нових цркава (1589—1595). Овај митрополит је долазио у Цетинску Крајину, а служио је архијерејску службу у Цркви Светог Ђурђа 1590. године на Ђурђевдан, и ту је рукоположио једног свештеника и произвео за игумана крупског калуђера Пахомија [5][3].

Кроз историју црква је имала велику улогу у очувању православља и духовности код житеља града Книна и његове околине. Наиме, она је око себе окупљала све православне вјернике, не само из Книнског Поља већ и из шире околине, пошто је у самом граду Книну Црква Покрова Пресвете Богородице подигнута тек 1866. године [3].

Црква је једно вријеме била трн у оку фрањеваца с Висовца. Након ослобођења Книна од Турака 1688, католички фратри су покушали да је преузму, тврдећи да је богомоља раније припадала њиховој вјери. Шибенски бискуп Калегари и фратар Андрија Ресица су се нашли у Книну 1688. године и њима су се придружила два фратра с Висовца с циљем да себи уреде парохију. С обзиром на то да у Книнској Крајини тада није био ни један римокатолик, као ни доста година касније, фратри су покушавали преобратити православне вјернике у своју вјеру. Међутим, наишли су на снажан отпор и тврду вјеру тамошњег православног становништва, који се свом снагом опирао нападима фратара. Фратри су ударили и на Цркву Светог Ђурђа, истичући да је раније била латинска црква. Љетописи православне цркве хвале свештеника Стрвана Љубојевића. Он је енергично бранио права своје цркве, а с црквом је био и сав народ. Наводи се и да је свештеник био ријешен да брани вјеру и оружјем [6][5].

Осликавање прочеља цркве 1927. године.

У 18. вијеку, након смрти епископа Саватија, управу над епархијом је преузео његов синовац архимандрит Стефан Љубибратић, кога је патријарх Мојсије са знањем далматинског млетачког провидура завладичио на Сретење 1719. године. Епископ Стефан је одмах почео да обилази епархију и у Книнском Пољу је одржао скупштину са свештенством ради учвршћења дисциплине и пастирске ревности [7]. Непуна пола вијека касније у црквеном дому (на слици) – братској кући – једно вријеме је и била школа у којој је учитељовао Доситеј Обрадовић. Доситеј је провео зиму 1760/61. године у Загребу учећи латински језик. Потом је отишао у Петрињу и Плашки владици Данилу Јакшићу, који га је посавјетовао да као учитељ у Далмацији заради трошак за пут до Русије. Крајем априла или почетком маја креће најприје у манастир Комоговину, па не нашавши тамо свештеника којег тражи, преко Велебита 15. априла 1761. стиже у манастир Крупу, одакле га игуман упућује протопопу Јовану Новаковићу у Книнско Поље. У Книнском Пољу је учио дјецу у братској кући и том приликом стекао прва знања из италијанског језика [8]. Крајем вијека, на дан 30. јула 1796, у цркви је одржана још једна скупштина, прва Скупштина свих православних свештеника из цијеле Далмације, на којој је изабран нови црквени старјешина (генерал-викар) Герасим Зелић, на мјесто преминулог Никанора Богуновића [3].

Западну фасаду цркве је 1927. године осликао сликар Живко Стојсављевић. Декорације су потојале свега 11. година, од 1927. до 1938, када су по свему судећи уништене при дозидавању куле са звоником [нп.2].

Страдање цркве

Црква током рата у Хрватској није претрпјела већа оштећења, осим што је однешено нешто инвентара. Након рата храм је постао мета честих напада вандала. У ноћи између 2. и 3. октобра 2006. године десио се напад вандала на храм Српске православне цркве. Током ноћи је разбијено стакло на улазним вратима у Храм Светог Ђурђа у Книну и разбацан је грађевински материјал који је служио за обнову храма [9]. У току сљедеће четири године у цркву је неколико пута проваљивано, (7. 11. 2007.[10] и 17. 1. 2008.[11]) о чему је обавијештена книнска полиција, која је извршила увиђаје и потрагу за починиоцима. Послије неколико сличних напада и савјета полиције, постављена су нова и јача улазна врата, али ни то није спријечило вандале да их развале и испретурају цијели храм. Иако је догађај окарактерисан као дјело из користољубља, из цркве није ништа украдено, те се претпоставља да је напад био националистичке природе. Овај догађај, који се десио 12. маја 2010, узнемирио је книнске Србе, јер се десио само неколико дана након славе храма ове древне книнске светиње и неколико дана уочи Спасовдана, који ова парохија слави као своју другу славу [12][13]. Сличан инцидент се догодио и крајем јуна 2010. године када су двојица малољетника провалила у цркву, испретурала унутрашњост и покрала новац с икона, а према саопштењу Епархије далматинске већ су два пута починила исто дјело. Провалници су у ноћи између сриједе и четвртка (23. на 24. јун) развалили улазна врата и испретурали унутрашњост храма. Двојица малољетника која живе у сусједству храма Светог Ђурђа на Синобадовој главици у Книну у два наврата су у мају отворила врата цркве, претурила ормар и украла новац с икона [2][14][15].

Крајем септембра 2010. године храм Светог Ђурђа је у року од недељу дана поново два пута био мета вандала. У првом наврату уочи празника Рођења Пресвете Богородице (21. септембар) храм је проваљен и испретурана је његова унутрашњост. Након овог догађаја врата су додатно ојачана како провалници не би могли провалити. У другом наврату су уочи Крстовдана (27. септембар) исти починиоци, у немогућности да уђу у унутрашњост храма, каменим блоковима покушавали развалити врата. Полиција је извршила увиђај и пронашла починиоце [16].

Галерија

Напомене

1. нп.1 У 15. вијеку православна црква у Далмацији је била без формалног јерархијског устројства и без свог одређеног епископа као сталног старјешине. С обзиром на то народ и свештенство су се за своје духовне потребе обраћали сусједним српским епископима, зетском и херцеговачком, а касније и дабробосанском. Наводи се да је поменути зетски митрополит Јосиф произвео јеромонаха Симеона у игумана манастира Крка. Отуда се сматра да су старјешине манастира Крка биле црквене поглавице свих далматинских Срба, а сâм манастир Крка православно црквено средиште у Далмацији.
2. нп.2 Фотографије осликавања западне фасаде цркве су из породичне колекције сликара Живка Стојсављевића. Објављене су на сајту уз сагласност и дозволу унука познатог сликара.

Извори

1. 1.  Будимир, Милојко (2002). Уред.: Перић, Данко Книнска крајина 1 (на ср.). Београд: Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд. ИСБН 86-83809-07-2.
2. 2.  2,0 2,1 РТС: Радио телевизија Србије (субота, 26. јун 2010). Дечаци провалили у цркву у Книну (на ср.). Приступљено дана 21. јула 2010
3. 3.  3,0 3,1 3,2 3,3 Синобад, Милош (2000). Племе Синобад (на ср.). Београд: Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд. COBISS.SR-ID 160319495.
4. 4.  Савић, Милорад (2000). Сликарство у српским црквама сјеверне Далмације : од краја XИВ до почетка XX вијека (на ср.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ИСБН 17-18-08297-6.
5. 5.  5,0 5,1 5,2 Никодим Милаш (1989). Православна Далмација : историјски преглед (на ср.). Београд: Сфаирос. ИСБН 86-81277-26-X.
6. 6.  Урош, Мишо; Дмитровић, Јово (1994). Тромеђа : три међе једног народа (на ср.). Книн: Српско културно друштво „Зора“ Книн. COBISS.SR-ID 32993036.
7. 7.  Срби и православље у сјеверној Далмацији (на ср.). ојкрајино.ком. Приступљено дана 16. јул 2010
8. 8.  Милорад Павић. Био-библиографски прилози о важнијим писцима (на ср.). Пројекат Растко. Приступљено дана 20. јул 2010
9. 9.  Информативна служба Српске Православне цркве (4. октобар 2006.). Напад на цркву у Книну (на ср.). Приступљено дана 21. јула 2010
10. 10.  СПЦ: Епархија Далматинска (новембар 2007). Провањен храм св. Георгија у Книну (на ср.). Приступљено дана 21. јула 2010
11. 11.  Блиц онлине (21. јануар 2008). Поновљен вандалски напад на Храм Светог Георгија у Книну (на ср.). Приступљено дана 21. јула 2010
12. 12.  Сајт српске православне Цркве (12. мај 2010). Црква Светог Георгија у Книну опет мета напада (на ср.). Приступљено дана 21. јула 2010
13. 13.  РТВ: Радио телевизија Војводине (12. мај 2010). Нова провала у православну цркву у Книну (на ср.). Приступљено дана 21. јула 2010
14. 14.  Српске новине, Црна Гора (26. јун 2010.). Дечаци провалили у цркву у Книну (на ср.). Приступљено дана 21. јула 2010
15. 15.  Блиц онлине (26. јун 2010.). Книн: Приведени малолетници који су провалили у цркву Светог Георгија (на ср.). Приступљено дана 21. јула 2010
16. 16.  СПЦ Далматинска Епархија. (1. октобар 2010). Вандали напали храм св. Георгија у Книну (на ср.). Приступљено дана 3. октобра 2010