Дрвар је град и средиште истоимене општине у западном дијелу Босне и Херцеговине, недалеко од границе са Хрватском. Смјештен је у пространој котлини југоисточног дијела Босанске Крајине, између планина Осјеченице, Клековаче, Вијенца и Шатора, а са југоисточне стране граница се протеже од Шатора преко Јадовника. Лежи на ријеци Унац, у коју се на подручју града Дрвара уљевају притоке Дробњак, Дрвара и Басташица. На подручју Дрварске општине постоји једниствен, за овај дио Европе, случај бифуркације ријеке. У мјесту Прекаја налази се Прекајско језеро. Ово језеро запрема површину од два четворна километра и богато је рибом. Подручје је богато шумом и питком водом.

У Дрвару се налази Црква Светог Саве.

Карта

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Историја

За вријеме Другог свјетског рата Дрвар је био снажно партизанско упориште и био је 2/3 времена слободам. Немачке снаге су, 25. маја 1944. године, извеле операцију Коњићев скок, познату и као Десант на Дрвар, у којој су имале циљ хватање Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, који је у то вријеме боравио у Дрвару.

За вријеме Југославије, Дрвар се звао Титов Дрвар, у част Јосипа Броза Тита. Након грађанског рата у Југославији, послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Дрвар ушао је у састав Федерације БиХ. Некада готово 100% српски град је у операцији хрватске војске „Олуја“ у августу 1995. године етнички очишћен и у њега су насељени Хрвати из средње Босне. Данас, у граду има око 8000 Срба повратника, тако да по незваничним информацијама чине више од 94% становника града

Демографија

Према попису из 1991. године, Дрвар је бројао 8053 становника, од чега 7693 Срба, 24 Хрвата, 29 Муслимана, 259 Југословена и 48 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Дрвар је готово у цјелини ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Потоци, Срнетица и Увала. Од овог подручја формирана је опћина Источни Дрвар. Федерални дио Дрвара такођер је подијељен. Дио који су контролисале снаге Армије БиХ, припојене су опћини Бихаћ, одн. насељена мјеста: Бобољусци, Босански Осредци, Велики Цвјетнић, Велико Очијево, Горњи Тишковац, Мали Цвјетнић, Мало Очијево, Мартин Брод, Очигрије, Палучци и Трубар.

Новоформираној општини Дрвар припада 25 насеља: Аташевац, Бастаси, Брда, Бунчевац, Видово Село, Врточе, Груборски Наслон, Дрвар, Дрвар (село), Жупа, Жупица, Заглавица, Загреда, Каменица, Љесковица, Мокроноге, Мотике, Мрђе, Подић, Подови, Пољице, Прекаја, Трнинић Бријег, Шајиновац и Шиповљани.

Референце

1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Босне и Херцеговине.
2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Спољашње везе

• Званична интернет презентација општине (www.opstinadrvar.org)
• Сајт: Завичајно удружење дрварчана, потомака и пријатеља Дрвара и тромеђе (www.drvar.rs).
• Интернет сајт о Дрвару (www.drvar.tk).
• Интернет сајт мој Дрвар (www.mojdrvar.comxa.com).