By PLAVEB
Насловна Знаменитости Бихаћко-петровачка епархија Црква Успења Пресвете Богородице у Ливну
Црква Успења Пресвете Богородице у Ливну ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 25 јануар 2011 12:14

Храм Успенија Пресвете Богородице у Ливну (Лијевну) саграђен је 1859. године, а осветио га је митрополит дабробосански Георгије Николајевић [1]. Претпоставља се да би њен ктитор могао бити, у ливањском крају добро познати, Мато Бајо, који је касније саградио и прву српску школу. Умјесто првобитног дрвеног звоника, домаћи мајстор Илија Коњик је 1889. саградио камени.

Иконостас

Православна црква у Ливну посједује преко осамдесет старих икона, које су својом историјском и духовном вриједношћу, овај православни храм сврстале међу три најбогатије православне цркве у Босни и Херцеговини. Будући да је ливањска православна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице, највише икона носи Богородичин лик. Иконе су стваране у периоду од 15. до 19. вијека, а радили су их српски, македонски, грчки, критски, италокритски и домаћи - наивни иконописци. Доспјеле су у Ливно као поклони од богатих појединаца, цркава и манастира [2]. Отуда њихова разноврсност, по мјесту и години настанка, по квалитету израде. Све су добро очуване. Већу пажњу ливањским иконама посветио је сликар и велики заштитник босанскохерцеговачких старина, Ђоко Мазалић. Он их је, могло би се рећи, открио, а затим и стручно прерадио.

Историчарка Љиљана Шево je о историјском значају и умјетничкој вриједности ових икона навела да збирка садржи веома вриједна остварења. Да се у збирци налазе радови сјајних критских мајстора, а једну од икона чак потписује Никола Зафирус, једно од најзначајнијих имена критског иконописа, затим изванредни апостолски чин, и три иконе апостола које су грчки рад [3].

Страдање цркве

Црква је у више наврата пљачкана и девастирана. Није познато колико је икона страдало у ливањском храму у Првом свјетском рату, али је познато да је у Другом свјетском рату црква Успења пресвете Богородице дијелила страшну и трагичну судбину ливањских Срба. Захваљујући познатом српском историчару, кустосу и сликару Ђоки Мазалићу из Костајнице, 1959. објављен је први стручни текст о ливањској збирци икона од 84 иконе. Десет година касније, 1969. године, у регистар споменика културе БиХ уписана је 81 икона [3]. 

Последњи пут, црква је опљачкана јула 1992. када је запаљен звоник храма, а сам храм је девастриран и оскрнављен од стране Хрвата и ливањских Муслимана. Уочи протеклог рата, Црква Успења Пресвете Богородице je посједовала више од осамдесет икона. Ове вриједне иконе су склоњене захваљујући ливањском фратру Марку Гелиа. Богата ризница вриједних икона је на овај начин остала сачувана од уништења током посљедњег рата [1][2]. Иконе су враћене православној цркви из Жупског уреда у Ливну, а на документу о примопредаји било је 65 икона. Неколико посљедњих година су се налазиле на рестаурацији у Бањалуци. Конзерваторске и рестаураторске послове над 51 враћеном иконом обавила је у Бањој Луци виши конзерватор и рестауратор Дијана Пешикан-Егић [3]. 

Галерија

Референце

  1. 1.^ Епархија бихаћко-петровачка: Цркве – Храм Успенија Пресвете Богородице у Ливну.
  2. 2.^ Епархија бихаћко-петровачка: 150. годишњица цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну, 30. октобар 2009.
  3. 3.^ Радован Јовић, Српска православна црква: Духовно и историјско благо из православне цркве у Ливну, 30. октобар 2009.

Напомене

  1. Чланак је дјелом преузет са званичног сајта Епархије бихаћко-петровачке, одобрен и благословен од владике Хризостома.
Последње ажурирано недеља, 28 август 2016 09:37
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.