Стојан Аралица |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 28 децембар 2010 20:37 |
Стојан Аралица (Шкаре, Оточац, 24. децембар 1883 - † Београд, 4. фебруар 1980) је био српски сликар и графичар, који је био члан УЛУСа, САНУ и ЈАЗУ. Живео је у Загребу (где је имао приватну сликарску школу од 1914. до 1920. године). Сликарсво је студирао у Минхену (приватно и на Академији, 1910-1914) а графику у Прагу (1917-1918). Боравио је у Риму, Паризу (код Андреја Лота 1926-1927) а у Француској је остао све до 1933 године. У Београду се настанио од 1941. године и остао до краја живота. Један период свог живота провео је у селу Брестач, где је радио као учитељ. Сликарски стил му је у духу париског постимпресионизма и лирске апстракције. Његово дело је пуно ведрине и оптимизма, са истанчаним осећајем за боју и прозрачну атмосферу медитеранског поднебља. Најзначајније слике: „Мотив из Лошиња“, „Жена са сламним шеширом“, „Портрет Б. Петронијевића“, „Пут“ и др. Дјела му се чувају изложена у Народном музеју, Музеју Савремене умјетности и у многим приватним колекцијама. Један је од најзначајних српских умјетника XX вијека [2].
Галерија
Графика
Напомена
Референце
Спољашње везе |
Последње ажурирано субота, 05 март 2011 01:50 |