Житнић је насељено мјесто у Дрнишкој Крајини. Налази се јужно од Дрниша у подножју планине Мосећ, на крашкој површи. У близини је и кањон Чиколе. То је прво село на путу Дрниш - Шибеник и кроз њега пролази пруга према Шибенику и Сплиту. Подијељено је на Горњи и Доњи Житнић. Административно припада граду Дрнишу у оквиру Шибенско-книнске жупаније. До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Дрниш.

Први пут се село Житнић спомиње 1298. године, као самостална католичка жупа. У селу се налази римокатоличка Црква Св. Јуре из 1298. године (Горњи Житнић) и православна Црква Светог Јована Крститеља из 1982. године (Доњи Житнић). У Горњем Житнићу се налази старо православно гробље.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Село је до рата било национално мјешовито. Број Срба и Хрвата био је готово једнак. Према попису из 1991, насеље Житнић је имало 510 становника, од чега је било 257 Срба, 242 Хрвата и 11 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Презимена из Житнића

Референце

1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.