Југ Гризељ |
![]() |
![]() |
![]() |
петак, 28 јануар 2011 20:15 |
Гимназију је завршио у Сплиту. У Другом свјетском рату био је у партизанима. У Београду је студирао на Новинарско-дипломатској високој школи, док га нису послали на Голи оток. Новинарством се почео бавити 1947. године и радио је у листовима – Напред, Студент, Наш весник, Младост и Свет. У Вечерњим новостима је током седам година, почев од 1969. године, сваког дана објављивао коментаре на 38 редова, под наднасловом Из мог угла. Из Новости прелази у НИН, у којем је запамћен по многобројним интервјуима с познатим личностима домаће и међународне сцене, међу којима су били и – Питер Јустинов, Курт Вајдхајм, Ањели, Борис Вукобрат, Стане Доланц, Менцингер, Владимир Гоати, Воја Становчић, Вили Ричард, М. Рожич, Сајрус Сулцбергер, Фицрој Мекклин и Ориана Фалачи. Писао је за љубљанско Дело, сплитску Слободну Далмацију – за коју је, између осталог, извјештавао из Пекинга 1988. године – и мариборску Вечер. Био је један од оснивача Времена, гдје је писао своје посљедње текстове. По његовим сценаријима снимљена су три играна филма – Црни бисери, Чудна девојка и Острва, и десетак кратких филмова. Снимио је дугометражни филм о животу морнара. Био је први предсједник Удружења новинара Србије, тајним гласањем изабран (1987–1989). Један је од оснивача УЈДИ-а (Удружење за југословенску демократску иницијативу) и Форума за људска права [1]. Умро је у Београду 5. јануара 1991. године. Награда Југ ГризељНа иницијативу петорице угледних београдских новинара – Душана Симића, Александра Ненадовића, Славољуба Ђукића, Милана Милошевића и Стевана Никшића, а у знак сjећања и поштовања према свом колеги Југу Гризељу, и уз подршку Југове породице, у децембру 1991. године основан је Фонд Југа Гризеља. Циљ ове задужбине је да трајно чува успомену на Југа Гризеља и да подстиче новинарско стваралаштво [1]. Награђени новинари до сада су били [2]:
Референце
Спољашње везе
|
Последње ажурирано уторак, 31 мај 2011 00:59 |