By PLAVEB
Цетина ПДФ Штампа Ел. пошта
понедељак, 31 јануар 2011 13:21

Цетина је насељено мјесто у Цетинској Крајини, у Далмацији. Налази се 7 километара сјевероисточно од Врлике, у подножју и на обронцима планине Динара, на изворишту ријеке Цетине. Административно припада општини Цивљане у оквиру Шибенско-книнске жупаније. До грађанског рата у Хрватској, насеље је било у саставу некадашње општине Книн.

У Цетини се налази Црква Светог Спаса саграђена у 9. вијеку и новија истоимена православна Црква Вазнесења Господњег из 1938. године.

Етимологија

Двије су легенде о имену Цетине. Јужном Пољском тече ријека “Cetynia”. Дошавши одатле у нови крај Срби су собом понијели сијећања и старо име дали новој ријеци. Друга легенда каже да су Далмати ријеку звали ''Кертона'', мијештани су то прихватили и прилагодили своме језику те Кертона иговарали Цетина.

Географија

Положај и облик насеља

Цетина се налази између Динаре и Свилаје у подножју са два главна извора истоимене ријеке. Рељеф  Цетинсеке Крајине настао је алпским набирањем у Терцијару. Шкољку у којој лежи Цетина граде кречњаци (жестица) који су на њеном дну дебели и обложени језерским седиментима, лапорима. Клима је субмедитеранска, са 1400 mm падалина годишње. Село Цетина окружено је засеоцима следећим редом: Ђукићи, Маријани, Баришићи, Медићи, Преочани,Врањећи, Кнежевићи, Куробасе и Вучићи, док са друге стране нижу се Четници, Милаши, Батице, Вуковићи, Шкрбићи и Баричевићи.

Воде

На Динари нема надземних вода осим планинског ''ока'' Шатор. Воде пониру и крећу се испод земље. Хидографско подручје ријеке Цетине веома је широко и сложено и захвата 3700 km2 површине. Велико и Вуковића врело су два главна извора ријеке Цетине. На територији Цетине има неколико врела. Вода се из тих врела слива у поље и сачињава рјеку Цетину, која је дужине тока око 100 km и код Омиша се улива у Јадранско море. Њена врела су Котлуши - два врела, Славичино врело (ово врело у сушним годинама пресуши), Вуковића језеро, Вуковића врело, Батичини врело, Милашево врело - два крака, Велико врело или Четниково језеро. Ово врело Цетини даје навјише воде. Осим ових врела постоји и још неколико мањих врела. Деси се у сушним годинама ниво воде опадне толико да прети опасност отицања воде, тада људи прочишћавају корито рјеке, било ручно било са механизацијом.

Историја

Цетина се први пут спомиње у писаним изворима 1069 године. Граница области према Босни под обронцима Динаре означена је утврђењем Главаш. У средишту Цетине измедју два извора подигнута је црква Светога Спаса у IX вијеку, дакле око два стољећа прије подијеле хршћанске цркве 1054. године. На прочељу цркве која са околним гробљем чини једну цијелину, налази се најстарији звоник код Срба.

Током друге половине XV стољећа усљед учесталих напада Турака кроз кланац Уништа на простор Цетине, становници средишта не одљевају нападима, па се склањају у оближњи утврђени Врлички Град (Costrum Werhlychky). С временом долази до скоро потпуног пресељавања становнишва из старог центра округа под утврђење Градина (Прозор). 1522. године Турци освајају Врлику и њоме владају до 1688 године, када она прелази под млетачку управу.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953.
606 599 548 755 843 866 981 1036 1001 1037

Према попису из 1991, насеље Цетина је бројало 853 становника, међу којима је било 793 Срба, 41 Хрват и 2 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Година Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
1961. 1146 - - - -
1971. 1100 - - - -
1981. 951 - - - -
1991. 853 793 41 2 17

Презимена из Цетине

  • Батица — Православци, славе Св. Јована
  • Баришић — Православци, славе Св. Јована
  • Врањеш — Православци, славе Св. Николу
  • Вуковић — Православци, славе Св. Врачеве
  • Гаргента — Православци, славе Ђурђевдан
  • Ђукић — Православци, славе Св. Јована
  • Куробаса — Православци, славе Св. Јована
  • Кнежевић — Православци, славе Св. Јована
  • Маријан — Православци, славе Св. Јована
  • Медић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Милаш — Православци, славе Св. Стефана
  • Преочанин — Православци, славе Аранђеловдан
  • Четник — Православци, славе Св. Стефана
  • Шкрбић — Православци

 

Знаменитости

Природне знаменитости

У Цетини постоји, још увјек, не ипистана јама, мјештани је зову Градска пећина. Кажу да су је некад посјећивали туристи оа је у народу названа и Господска пећина.

Образовање, култура и спорт

Градња Основне школе у Цетини почела је у другој половини 1928. године, а први ђаци су почели похађати школу Првог Јануара 1930. године. У првом разреду, тада формиране школе било је много одраслих дјечака и дјевојчица. Убрзо су у школу почела долазити и дјеца из засеока Доца Палатовића, Шпикића, Луковаче, Бунарића, Кусонића и Палачевића Доца, а ови засеоци су удаљени од школе и 5-6 km. Ово је био утицај учитеља Ивана Сокола. Овај учитељ, како су га мјештани звали Иван Соко, учитељовао је у Цетини до 1936. године и своје педагошко знање преносио и на родитеље ђака. Школа у Цетини је до почетка Другог Свјетског рата дјеловала као четвероразредна школа.

Послије 1945. године школа је дограђивана, добила је име "Милан Врањеш" по првоборцу из Цетине, подигнута је на ранг Осморазредне школе и добила је истурено одјељење у засеоку Котлуша.

Референце

  1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
  2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
  3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
  4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
  5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Спољашње везе

  • Интернет презентација насеља Цетине (www.cetina.net).
Последње ажурирано понедељак, 19 март 2012 17:21
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.