Врлика је град у Цетинској Крајини. Административно припада Граду Врлика у Сплитско-далматинској жупанији. До грађанског рата у Хрватској насеље је било у саставу некадашње општине Сињ. По овом граду зове се и околни крај – Врличка Крајина – који је дио Цетинске Крајине.

У Врлици се налази православна Црква Светог оца Николаја из 1618. године, католичка црква Госпе Ружарице из 1898. године, а, такође, у граду се налазила и унијатска црква Свете Тројице из 1844. године, која је порушена до темеља 1970. године.

Географија

Град Врлика се налази на 470 м надморске висине, на самом рубу Врличког поља, уз државни пут Загреб–Сплит, на 66 км од Сплита. У граду извире једна од притока ријеке Цетине – Чесма.

Град има угодну микроклиму због самог положаја. Има субмедитеранску климу, која се мијеша с континенталном планиснком климом, чиме Врлику чини угодним мјестом за боравак људи који болују од респираторних болести.

Карта

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Демографија

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Према попису из 1991. године Врлика је имала 1334 становника, од чега се – 958 изјаснило као Хрвати, 233 као Срби, 9 као Југословени и 134 који нису рекли којој од наведених група припадају.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

Новоформираном Граду Врлика припадају насеља – Цивљане и Цетина. Према попису из 2001. године Врлика је имала 2.705 становника [6].

Напомене

1. (нп. 1) Садржи податке за некадашње насеље Кукар, које је 1857, 1880, 1900, 1910. и 1948. године исказано као насеље.

Референце

1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4.Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.