Братишковци су насељено мјесто у Равним Котарима. Смјештени су на око 7 километара сјеверно од Скрадина. Административно припадају Граду Скрадину у Шибенско-Книнској жупанији. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој великој општини Шибеник.

Православна Црква Светог Николе из 1592. године, налази се у средишњем дијелу села. Слава села је Свети Петар и Павле (Петровдан), која се празнује 12. јула, а убрајана је у ред највећих сајмова у сјеверној Далмацији. Први одржавани сајмови у Братишковцима су били на Митровдан, али је то укинуто за време Аустроугарске управе [1].

У Братишковцима је постојала Основна школа Братство-јединство, која је покривала и околна села. Пољопривредна задруга је била надалеко позната. Постојала је и Омладинска организација.

Најпознатији Братишковљанац је Јандро Баљак, оснивач групе Јандрино Јато, која изводи народну музику карактеристичног звука, везаног за Србе у Далмацији. 

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [2]:

Године 1880. Братишковци су бројали око 500 становника, а уочи Другог свјетског рата, у насељу живи око 680 житеља у 110 домаћинстава. У посљератном развоју, значајан чинилац напретка мјеста представља електрификација мјеста, 1966. и веома ојачана прометна повезаност од 1970, када је асфалтом прометницом село повезано са Скрадином и Шибеником.

Према попису из 1991. године, Братишковци су имали 582 становника, од којих 572 Срба, 4 Хрвата и 6 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [3][4][5][6]:

Презимена из Братишковаца

• Баљак — Православци, славе Ђурђевдан
• Врцка — Православци
• Вулиновић — Православци, славе Св. Николу
• Доброта — Православци, славе Св. Николу
• Ераковић — Православци, славе Св. Николу
• Карабува — Православци, славе Св. Николу
• Кричка — Православци, славе Св. Николу
• Лалић — Православци, славе Ђурђевдан
• Лемић — Православци
• Манојловић — Православци, славе Св. Николу
• Пјевалица — Православци, славе Св. Јована
• Скробоња — Православци, славе Св. Николу
• Тробоњача — Православци, славе Св. Николу
• Урукало — Православци, славе Св. Николу
• Шкробоња - Православци, славе Св. Николу

Напомене

1. нп.1 У попису 1869. године, садржани су подаци за насеље Горице.
2. нп.2 Братишковци су 1961. године припадали општини Скрадин.

Референце

1. 1.^ Борислав Шарић, Буковица и Котари ; Београд (1998), Завичајни клуб Ђеврсачког краја "Сава Бјелановић", Cobiss.sr-id: 132680967
2. 2.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
6. 6.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.