Брибир |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 01 фебруар 2011 01:48 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Брибир је насељено мјесто у Равним Котарима, удаљено 12 km сјеверозападно од Скрадина. Брибир чине три засеока: Брибир, Брибирске Мостине и Павићи, повезана природно и административно. Село административно припада Граду Скрадину у оквиру Шибенско-Книнске жупанији. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој великој општини Шибеник. Брибирске мостине се налазе на раскрсници путева за Скрадин и Шибеник на једној, Задар и Бенковац на другој страни и Ђеврске, Кистање и Книн према сјеверу. Оне су школски и административни центар села, као и поштански за више села у залеђу Шибеника. Основна школа је била у самом Брибиру до краја 70-тих година 20. вјека, када је пребачена у Брибирске Мостине. У Брибиру се налази православна Црква Светих Јоакима и Ане из 1574. године. Историја
Најстарији трагови живота откривени су у плодном пољу недалеко од речице Брибирчице, где су на локалитету Криваче нађени остаци насеља из млађег каменог доба. Плодно поље пружа се на западу до села Островице. На споју тог поља и кршевите висоравни Буковице издиже се на 300 метара надморске висине пространа узвисина Брибирска главица која обухвата површину већу од 70.000 m2. Најзначајнији археолошки споменици налазе се на Главици изнад села, која је била насељена најкасније почетком 1. миленијума пр. н. е. До доласка Римљана ово насеље је живело као утврђена либурнска градина, а већ у 1. веку. н. е. опасана је јаким зиданим бедемима и стиче статус муниципија, а назива се Municipium Varvariae. ДемографијаУ следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:
Према попису из 1991. године, Брибир је имао 549 становника, од чега 517 Срба, 21 Хрват, 1 Југословен и 10 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:
Презимена из Брибира
ЕкономијаЗасеови Брибир и Павићи су смјештени у подножју брда Планченик и Брибирска главица, а између њих извире мала рјечица Брибишница. На рјеци је раније било пет млинова на воду, само у потезу од подножја Велике (Брибирске) главице до моста и Брибирских мостина. Воденице: Попова, Ћорашка, Милошевића, Павића и Бијелића. Село је електрифицирано 1970. године, а 1979. године је модерном прометницом ојачало повезаност са градским центрима [6]. Напомене
Референце
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Последње ажурирано понедељак, 14 фебруар 2011 09:37 |