By PLAVEB
Војин Јелић ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 29 децембар 2010 16:15

Војин ЈелићВојин Јелић (Книн, 27. новембар 1927 - Загреб,19. децембар 2004)., инжињер агрономије, писац.

Рођен у другом браку Петра Јелића, жељезничког радника и Љубице, дјевојачко презиме Црногорац, домаћице. Отац му је у првом браку имао осам синова и једну кћер, а у браку са Љубицом, уз сина Војина и кћер Душанку.

Основно образовање Војин је стекао у родном Книну, а гимназијско у Реалној гимназији у Шибенику (1932-1940). Школске 1940/41. отпочео је студије фармације у Београду, али је те студије прекинуо због рат. По завршетку рата (1941-1945), уписао се на студије на Пољоприврено-шумарском Карловом универзитету у Прагу, гдје је био од децембра 1945. до јула 1946. година а потом од 1946 до 1949. у Загребу је завршио започете студије агрономије и стекао звање инжињера агрономије.

Након окупације Југославије 1941. године од фашистичких земаља, њеног распарчавања и успоставе окупациони-сателитских режима, успоставе сателитске НДХ, с њеним државним програмом о етничком чишћењу Срба, Јевреја и Цигана, Војин је у тада окупираном Книну од стране Италијана, сарађивао са НОП-ом. Током НОБ-а био је у окружном НОО Книн. Од јесени 1944. године радио је у редакцији листа Српска ријеч. У ослобођеној Југославији радио је од 1948. као апсолвент у редакцији Југославије, ревије коју је издавала "Југословенска књига", Београд. "Био је наставник на Пољопривредном техникуму "Нови двори" код Запрешића (1949), од 1, јануара 1950. је у Агитпропу ЦК КПХ у Загребу и секретар Савеза културно-просветног друштва НРХ, од октобра 1950. секретар Српског културно-просвјетног друштва Просвјета, од априла 1960. секретар Савјета за науку и културу Извршног вијећа Сабора СРХ, од марта 1961. члан Предсједништва РК ССРНХ. Био је члан Редакције Српске ријечи, Студентског листа, Југославије, а од 1968. дјечијег листа Радост у Загребу". (ЛПЈ -II/571, Нови Сад, 1979).

На књижевном пољу Јелић је од 1944. године објављивао у разним листовима, часописима и зборницима: чланке, пјесме, цртице, репортаже, фељтоне, осврте, новеле и др. Објавио више књижевних дјела у сопственом ауторству, од којиј су неке преведене на стране језике. Кроз свој књижевни рад слика "предратне и ратне прилике у Книнској Крајини, људе који се боре за голи опстанак сред "крвавког камењара", сеоски свјет у његовој заосталости и сировој љепоти, сиромашан и неповјерљив према свему што долази из града. Вјерске предрасуде и подвојености (Два су крста у камену), обрачун међу браћом и "ране без пребола", суровост једног времена у коме је живот човјека "јефтинији од лименог пјевчића", сукоби сред ове "пучине стијења" као одраз великих ратних сукоба, древни обичаки , провинција са својим истинама и заблудама - мотиви су Јелићевих новела и романа". (ЕЈ - 4/483, Загреб, 1960).

Након грађанског рата у Хрватској 1991-1995, и прогона Срба, Јелић је остао живјети у Загребу гдје је и умро 19. децембра 2004. године

Дјела:

  • Ђукин ђередан, новеле, Просвјета, Загреб 1950;
  • Људи камењара, новеле, Ново покољење, Загреб 1950;
  • Лимени пијетао, новеле Зора, Загреб, 1952;
  • Ни бриге те сиви тићу, публицистички текстови, Младост, Загреб 1952;
  • Анђели лијепо пјевају, роман, Зора 1953;
  • Небо нама обала, роман, Култура, Загреб 1956;
  • Трка слијепих коња, роман, Напријед, Загреб 1959;
  • Псићу о како је теби, приче за ђецу, Младост, Загреб 1959;
  • Лете слијепи мишеви, новеле, Младост, Загреб 1959;
  • Не дамо вам умријети, свједочанства, Зора, Загреб 1961;
  • Трчи мали живот, роман, Нолит, Београд 1963;
  • Храбрији него играчка, приповјетке за ђецу, Младост, Загреб 1965;
  • Посљедњи оченаш, ЈАЗУ, Загреб 1965;
  • Домино, роман, Зора, Загреб 1969;
  • Кривај, роман, Напријед 1970;
  • Украдено двориште, новеле за ђецу, Школска књига 1961;
  • Ништа није ништа, пјесме за ђецу, Београдски издавачки графички завод, Београд 1973;
  • Побожни ђавао, роман, Знање, Загреб 1975;
  • Горки бајами, новеле, Аугуст Цесарец, Загреб 1977;
  • Капетан гола брка, пјесме за ђецу, Школска књига, Загреб 1977;
  • Дожуивотни грешници, Нолит, Београд 1981;
  • Козји дворац, роман, Глобус Загреб 1986;
  • Погледај руке своје, есеји, Ферал Трибуне, Сплит 1996.

Спољашње везе

  1. http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199705/70517-001-pubs-zag.htm

Референце

  1. 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 1253; Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6
Последње ажурирано недеља, 06 март 2011 23:07
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.