By PLAVEB
Горња Плоча ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 03 фебруар 2011 13:24

Горња Плоча је насељено мјесто у Лици. Административно припада Општини Ловинац у Личко-сењској жупанији. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој великој општини Грачац. Плоча је од Удбине удаљена 12 км, од Грачаца и Госпића 27 км, а од Плитвица 60 км.

Географија

Положај

Замишљена граница између Горње и Доње Плоче је врело Миљковића. Смјештена је у сјевероисточном дијелу Личког поља. Простире се на око 50 km2 и у дужини око 10 km, а налази се на око 600 метара над морем. На истоку граничи са селом Враник, на југу са Личким пољем, на западу са селом Могорић, а на сјеверу са Личким Средњогорјем. Пружа се у подножју брда: Дебељаче, Гостуше, Плочанског кланца, Гакуше, Међедоваче, Јусиповаче (Љусповаче), Липаћа, брда Савцанова и обронака Личког Средњогорја. На источном - рубном дијелу Плоче, између Дебељаче и Гостуше, лежи равно и плодно Бјелопоље.
 
Воде
За разлику од неких села у Лици, Плоча не оскудјева са водом. У Горњој Плочи из малог планинског језера, подно Плочанског кланца, извире ријека Јадова, највећа притока ријеке Лике. Ријека Јадова повезује Плочу са селима: Могорић, Павловац, Завође, Вребац и Барлете, а код Кулице утиче у Лику. Према народном предању ова ријека се у далекој прошлости звала Милава. Плочани и мјештани села кроз која протече, често је зову Јаруга. Осим Јадове Плоча има и већи број врела и бунара, са живом водом, која никад не пресушују.
 

Историја

Са сигурношћу се може утврдити да је ово насеље постојало прије доласка Турака у Лику 1527. године, али под именом Новаковићи и Новаци. Наиме, у XIV вијеку Личку жупу населише многа племена. Према записима из тог времена стоји да се у рукама Ивана Карловића 1509. године налази Билај, Барлете, Сливник, Новаци (Плоча), Ловинац и Нови Град. Попис из 1577. године говори да има два каштела Новака. Новаковићи или Новаци лежали су на тлу данашње Плоче, гдје заиста постоје двије градине, између којих је Штулића кула познатија. Такође се добро зна да је насеље Плоча увијек била у Личкој жупи односно Лици и то у сјевероисточном дијелу Личког поља односно сјевероисточно од извора ријеке Лике и града Метка.
Освајањем Крбавe и Лике од стране Турака у прољеће 1527. године, спомиње се веома важан податак да су Турци, поред Удбине и других личких насеља, градова и утврђења у Лици, освојили и насеље Новаке (Плочу). То је уједно и најпоузданији писани извор о постојању данашње Плоче под именом Новаци.
У доба Турске владавине Ликом, Ибрахим паша утврди своју столицу на Удбини 1528. године. Поред њега спомињу се и Мустај бег лички и диздар Чавјан ага, заповједник удбинске тврђаве - града. Од осталих спомиње се Осман ага Крбавски, ага Алага Вребо (по њему је Вребац добио име), као и злогласни ага Плочанин Алија. Слиједом тих чињеница може се са великом сигурношћу извести закључак да је селом Плочом аговао Алија Плочанин носећи њено презиме. Мања је вјеројатност да је по њему Плоча добила име, али се и та могућност у потпуности не искључује, па је на тај начин назив за ово насеље Новаци, замењен са називом Плоча.
Простор данашње Плоче насељен је првим становницима српске националности у вријеме Ферхад паше Соколовића (1575 - 1577). У оквиру интензивнијег насељавања села у Личком пољу, која је извршена у периоду 1690 - 1692. године, као послиједица исељавања за вријеме турске владавине, спомиње се и Плоча. Први званичан писани документ о броју кућа - домаћинстава, темељи се на попису извршеном 1700. године. Према списку српско - православних парохија у Карловачком Ђенералату од 1700. године се каже да у српско - православној епархији Радуч, којој је припојена и Плоча, има 120 кућа, са два пароха. Исте године објављен је податак према ком село Плоча и Кик заједно имају 40 домова.
Према причању најстаријих, што се преносило с кољена на кољено, Плочу су и околна села, додуше краће време, били населили Грци, који су, наводно, због јаких зима и високог снијега, који паде на Петровдан, отишли и нису се више ни вратили.
Веома важан податак из тог времена односи се на изградњу српско - православне цркве Светог Духа - Тројице, која је у Горњој Плочи озидана 1719. године. Послије изградње светог храма у Плочи, број домаћинстава се нагло повећава.
За Плочу и Плочане веома је важна 1869. година, када је изграђена, основана и отворена основна школа у Плочи.

Први свјетски рат

Плочани су дали и свој допринос у Првом свјетском рату, као српски добровољци. Многи се и не вратише, а они који су се вратили, дођоше са Карађорђевим знамењем и ордењем.
Између Првог и Другог свјетског рата Плоча се развијала као аграрно село, са веома доста оваца, коза, говеда и коња. Многи су Плочани одлазили на јавне радове у Србију, као и на рад у Француску, Америку и друге земље. Уочи самог Другог свјетског рата Плоча је имала: школу, цркву, жандармеријску станицу, два парна млина, три дућана, гостиону, три шустерске радње, двије ковачке радње, пекарску радњу и попову кућу.

Други свјетски рат

Други свјетски рат је за Плочане, као и за све Србе на простору усташке творевине НДХ, био трагичан. По капитулацији Краљевине Југославије и проглашењу НДХ, дошли су црни дани за неорганизоване Плочане. Заведен је усташки терор. Плочане је 31. јул 1941. године у црно завио. Усташе су за непуна два сата побили преко 80 људи. Истог дана су усташе потрпале у камион око 15-ак Плочана, с образложењем да их воде покрштавати, а намјера им је била одвести и бацити у Јадовно (гробница личких Срба, гдје је убијено око 50-60.000 душа). У току Другог свјетског рата Плоча, а нарочито Горња Плоча, због свог положаја, била је у неколико наврата до темеља попаљена и опљачкана, а народ, скоро кроз читаво вријеме рата, провео је у збјегу по Личком Средњогорју. Сваки трећи становник Плоче активно је учествовао у НОБ-у. Током рата погинула су 94 борца, а живот у рату изгубило је 315 Плочана.
По ослобођењу село Плоча је било згариште. Под утиецајем КПЈ-у, Плочани су врло брзо опростили грјехове и злочине својих сусједа, нажалост, вријеме је показало да је праштање било узалудно.
 
Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953.
1163 1343 1287 1435 1555 1410 1452 1502 996 939

Према попису из 1991, насеље Горња Плоча је имало 344 становника, међу којима је било 333 Срба, 5 Хрвата и 1 Југословен. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Година Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
1961. 924 918 5 0 1
1971. 675 644 4 24 3
1981. 494 471 5 13 5
1991. 344 333 5 1 5

Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 22 становника у 12 домаћинстава.

Црква

 

У Плочи је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Плоча припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Горње и Доње Плоче. У Плочи је постојао храм Српске православне цркве посвећен Сошествију Светог Духа изграђен 1719. године. Црква је до темеља срушена 1949.

Напомене

  1. нп.1 У пописима 1857. и 1869. године, насеље је исказано под именом Плоча. Садржи податке за бивша насеља Доња Плоча и Тепшин Дол која су од 1890. до 1910. исказивана као самостална.

Референце

  1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
  2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
  3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
  4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
  5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Спољашње везе

  1. Википедија на Српском језику: Горња Плоча (Лика.)
  2. Интернет сајт Горња Плоча (Лика).
Последње ажурирано недеља, 30 октобар 2011 19:01
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.