By PLAVEB
Сава Бјелановић ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 28 децембар 2010 20:24

Сава БјелановићСава Бјелановић (Ђеврске, 15. октобар 1850. – Задар, 2. март 1897) је био политичар, вођа Срба у Далмацији и народни посланик у покрајинском Далматинском сабору.

Сава је рођен у имућној породици од оца Андрије и мајке Ане, кћери Пане Сабљића, српског заступника на првом Далматинском сабору у Задру. У седмој години остао је без оца. У задру је учио основну школи и гимназију на италијанском језику.1874. године уписао се на правни факултет у Бечу. Тамо је основао ђачко друштво "Јединство" и био му је председник. За вријеме Херцеговачког устанка прикупљао је помоћ и покретао бројне акције за помоћ избјеглицама. Након завршетка студија није прихватио судијско мјесто у Босни, које му је понудила Земаљска влада у Сарајеву.

Године 1880. Бјелановић покреће и уређује у Задру Српкси лист. Кад је забрањен овај српски гласник, 1888. године, Бјелановић га наставља издавати под именом Српски глас, који је излазио све до 1905. године. Тиме је српска мисао у Приморију а и много шире имала орган преко којег се ширила. Захваљујући томе, она се конституише и трансформише у Српску странку. Бјелановић је у томе гласнику објављивао своје написе под псеудонимима.

Заступник је у Далматинском сабору у Задру од 1883. године па све до своје смрти. Пропутовао је Црну Гору, Аустрију, Чешку, Угарску, Србију, Италију. Пред смрт (1897) изабран је за српског заступника у Бечком парламенту у изборном котару Шибеник-Скрадин-Книн-Дрниш.

Бјелановић је био и публициста и књижевник. Први новинарски чланак објавио је у Милетићевој Застави (1871. године). Кроз писане радове, између осталог, осуђивао је и окупацију Босне и Херцеговине, устао против вјерске интолеранције у Далмацији и др. Нашу књижевност обогатио је путописима, фељтонима, књижевним рецензијама, освртима у листовима и издањима књига.

Сава Бјелановић је један од оснивача и први предсједник приморске Српске народне странке.

Сава Бјелановић је чинио велике напоре око подизања и отварања народних основних школа по селима Далматинске загоре. Народна просвјета била је стално у врху његових мисли. Захваљујући њему и његовиј бризи, озидано је неколико основних школа у селима Книнске Крајине, Буковице и Равних Котара. Међу тим школама била је и школа у његовом родном селу, Ђеврскама, која је носила његово име. Школа Саво Бјелановић у Ђеврскама запаљена је у септембру 1995. године, након Олује и није обнављана од тада.

Умро је у Задру, гдје је и провјео већи дио живота. Сахрањен је у селу Ђеврске, на горбљу код православне Цкрве Св. пророка Илије.

"Када је смрт отела спрком народу неустрашљива борца за права његов Саву Бјелановића, сва штампа српска једнодушно опомену народ наш да је изгубио сина који је стваро епоху у животу народоном. Тада се стадоше повлачити паралеле између оног стања какво је, ступајући на поље јавног рада, затекао у својој постојбини Сава Бјелановић вођ српства у Далмацији, и стања које је остало након смрти његове...На дивном Српском Приморију Јадранског мора против српске свјести не фијуче ханџар, не сева пушка: то је сувишно немоћно оружије за њезино  угушивање. На Приморију су се против српске свјести дигли јачи горостаси: Данте и Ариосто, утицај једне велике културе, моћна организације једне силне цркве, сав апарат једне модерне велике државе. Бити и хтети остати Србин на Јадранском Приморију, значило је одрећи се каријере и напретка, спокојна живота и мирна опстанка. Србин - то је било једно исто на Српском Приморију што и непомирљиви противник постојећег стања, државни непријатељ, скоро бунтовник и велеиздајник..." (Знаменити Срби 19. вјека) [1]

 

Избраник

Сјени Саве Бјелановића

По благој ноћи, која миром дише,
Усамљен лута и погледом блуди,
Па чита тајну, што по небу пише
Створитељ бића, самрти и људи.

У даљне сфере, што над смртним стоје,
Носи га душа слободна и млада,
И рај му нуди све просторе своје
И вјечно царство љубави и склада.

Он је избраник. На његову челу
Божанска мисао записана стоји,
Он напријед ступа у борби и дјелу,
Небеску мисао да с људима споји.

Као тресак грома над пороком људи,
Његова ријеч диже се и звони,
Па гдје је тама  тамо свјетлост буди
И са јасног сунца црни облак годни.

И многа лета кад доврше путе,
Његова мисао живеће и сјати,
У страшном часу, посред борбе љуте
Спутаноме робу нове силе дати!

Мостар, 1897.

Алекса Шантић

 

Сава Бјелановић

Није умро Саво 
Само се успав'о.
Што је духом сеј'о
Не боји се града.
Јер благослов Божији
На њиву му пада.

Јован Јовановић Змај

 

Референце

  1. 1.Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том, стр. 350-352); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6

Спољашње везе

Марко Цар – Сава Бјелановић – Један поглед на писца

Последње ажурирано четвртак, 07 јул 2016 18:15
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.