Дабар је насељено мјесто у Лици. Смјештено је у Дабарској долини, сјеверно од Гацког поља и јужно од планинског ланца Мале Капеле. На сјеверном рубу насеља клима је планинска, док јужни или доњи дио имају особине претпланинске климе. Административно припада Граду Оточцу у Личко--сењској жупанији. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадао је некадашњој великој општини Оточац. 

У Дабру се налазила православна Црква Пресвете Богородице, подигнута у 18. вијеку. Црква је, нажалост, у Другом свјетском рату порушена и до дан-данас није обновљена. Од вјерских објеката у селу се данас налази католичка жупна Црква Светог Миховила, такође из 18. вијека.

Село је познато по Дабарском молитвенику или Дабарском бревијару, једном од најстаријих глагољских средњовјековних кодекса, писаном на 306 пергаментних листова.

Географија

Положај и засеоци

Село Дабар налази се у подножју Мале Капеле. Није познато да ли је село добило име по долини или је долина добила име по селу. Дабар је старославенски назив за дубоке шумске удолине. Са сјеверне стране, од јаке буре, Дабар чувају Коњска Глава и Дубрава, према западу простиру се Вијенац и Кујача. Изнад заселка Запоље развукла се Челина и кад сунце на западу, за Челину залази, а небо буде црвено, Дабрани су знали рећи – 

и шјутра ће бити љепо вријеме!

На југозападу, изнад Љуштинове драге, налазе се Рапе и врх Погледало. Изнад Цвјетићана и Забара простиру се Трла, преко којих су Дабрани пјешице на сајам ишли. Испод Гувна смјештен је засеочић Буџак, а од његове млинице правац учитељски станови. Благо уз брдашце према Малом Лисцу пење се – Луг.

Све до пута за Петринић Поље, или до почетка Крубљака, налазе се плодне висоравни између Главице и Малог Лисца. Између Крубљака и Главице простире се пут крај Бобића, а даље покрај Осман-агиног поља води преко Мале Капеле за Личку Јесеницу. Испод Коњске главе смјестили су се Бобићи, које је брдо Главица спрјечила да се даље шире.

Између Главице и Дубраве налазе се – Лолићи и Чутуриле, а путем према ситнику може се проћи кроз Гај и Мишчевиће. Под Кујачом су Антићи и куће Виласевих. Скоро у централном дијелу смјестило се брдашце Ситник, а тако се зове и селце које се на њему смјестило. Под Ситником на путу за Антиће позната је Антићева пећина с ендемском човјечјом рибицом.

Име Ситник је најстарије познато име у Дабру, а датира још из 15. вијека. Тада је већ Дабар био веће трговачко село с трговачким центром, гдје се убирала пијацовина за сјеверне дијелове Гацке долине. Изнад Дабра, на брду Вучјак, налазе се остаци тврђаве која је четвртаста у тлоцрту с цилиндричном угаоном кулом. У почетку је то била Франкопанска тврђава, а касније Крајишко утврђење. Све до изгона Турака.

Карта

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Историја

О Дабру говоре и писани записи. Један од првих записаних на глагољици је и – Дабарски бревијар из 1486. године, који говори о франкопанском граду код Оточца у Гатској жупи. У Истри, у граду Медулину, чува се књига глагољских записа из Дабра, под називом – 

То писа поп Марко Дабран.

Доласком Срба у Лику, за вријеме Војне крајине, граде се православни храмови и цркве. Тако је 1770. године у Дабру направљена Црква Пресвете Богородице, која је у Другом свјетском рату, нажалост, порушена, и до дан-данас није обновљена.

Становништво

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Према попису из 1991. године насеље Дабар је имало 596 становника, међу којима – 347 Срба, 229 Хрвата и 14 неопредијељених.

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

Становништво Дабра углавном се бавило пољопривредом, дио је радио у Шумаријама, а дио у државним службама. Највећи дио Дабрана се раселио, што у ближе што у даље градове, далеке земље и још даље прекоокеанске континенте. Данас у Дабру живи свега око 120 душа, подједнако Срба и Хрвата, а овај број не можемо ни упоредити с тиме колико је некад у Дабру живјело људи.

Напомене

(нп. 1) У 1953. и 1961. години исказано под именом Дабар-Забарје. Садржи податке за некадашња насеља Бобићи, Луг Дабарски и Запоље Дабарско, која су од 1910. до 1961. године исказивана као самостална насеља. У 2001. години смањено за дио подручја који је припојен насељу Глибодол општине Бриње. До 1991. године садржи дио података насеља Глибодол у општини Бриње.

Референце

1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Спољашње везе

Интернет презентација села Дабар – (www.dabar-licki.com)