Насловна Пројекат Архива вијести Разговор о књизи Ђакома Скотија – Хрватска операција Олуја
Разговор о књизи Ђакома Скотија – Хрватска операција Олуја ПДФ Штампа Ел. пошта
Aутор текста Александар Медић   
уторак, 08 фебруар 2011 02:15

Разговор о књизи Ђакома Скотија – Хрватска операција Олуја (6. фебруар 2011)

alt

Шеснаеста година пролази. Већина трагова временом блиједи и нестаје, остављајући тек по неки зрачак у сјећању. Живот тече даље, а ми се трудимо да у успоменама задржимо што више оних догађаја који ће нас испуњавати и чинити радосним. Ипак, да ли је траг Олује ишчезао или и даље непрестано мотри на нас својим неподношљивим погледом? У једно сам сигуран – у читава наша бића трагедија Олуја утиснула је печат који нам је заувијек промијенио судбину и који ћемо увијек носити са собом као дио сопственог, али и колективног крста. ... даље

Промоција књиге Хрватска операција Олуја – с поднасловом Ослобађање Крајине и етничко чишћење Срба (на српском језику) – одржана је 7. фебруара у препуној Малој сали Коларчеве задужбине. Публици су се обратили – Саво Штрбац из организације Веритас, др Душан Јањић, преводилац Предраг Делибашић и Јелка Радојчић. У свом излагању Штрбац је указао на недавно изречени став организације Amnesty International да је Хрватска главни кривац за грађански рат који је избио, а чија се кривица највише ставља на појединце попут Шекса, као и на цјелокупно хрватско правосуђе. Добар дио говора је био везан и за поднијету контратужбу по којој се Хрватска терети за геноцид. Чини се да је то једини начин да се отвореније суочи с истином, па да се онда тако допринесе помирењу два народа. А напоменуто је да на овај пут не би требало да стану водеће политичке елите Србије и Хрватске тако што ће угладити ситуацију око тужбе и контратужбе и једноставно – прећи преко тога.

Др Јањић је истакао одговорност Међународне заједнице коју је имала током читавог рата, а апеловано је и на ништавне реакције у вези с Бљеском, како од стране Међународне заједнице, тако и од стране Србије, што је даље имало утицај на наставак злочина и што је кулминирало Олујом и њеним посљедицама.

О пропаганди која се врши у Хрватској причала је Јелка Радојчић, започевши свој говор текстом из уџбеника историје који се користи у школама у Хрватској, а у којем се Олуја велича, док се њене жртве своде на случајне и појединачне (што би могло да се схвати и као неминовно), а акценат ставља на цјелокупну српску кривицу. Госпођа Радојчић није пропустила ни да напомене негативни однос према Италијанима у Хрватској током деведесетих година, а који се одвијао уз подршку врха хрватске власти.

Потом је на сцену наступио преводилац књиге – Предраг Делибашић. Овај добродушни човјек је толико унио позитивне атмосфере својом причом коју, вјерујем, нико није могао да испрати, с обзиром на то колико је он ту догађаја и особа навео. У једном тренутку се чак зачудио како то да не знамо његовог бившег студента који је живио и који данас живи у Сарајеву. Салом су одјекивали аплаузи, а још једном је доказано да ни трагедија попут Олује не може умањити искреност духа, која се често кроз смијех исказује у својој чистој форми.

За крај ријеч је добио и аутор – Ђакомо Скоти. Овдје се мора напоменути његова жеља да ова књига не буде коришћена као подстицај мржње према хрватском народу. У више наврата је скренуо пажњу да он воли како српски, тако и хрватски народ, али да ће се против онаквих као што је Туђман увијек борити, као што се и борио до сада, јер пред њима не може ћутати. Због оваквих изјава у Хрватској се на њега покушао извршити атентат. Лијепо је било чути о томе како је Југославију доживљавао као своју државу, како је чак одбио лагоднији и богатији живот у Напуљу да би се вратио на подручје Југославије.

Многима је можда тешко да више слушају о Олуји, о одузетим станарским правима, о нерјешеним питањима избјеглица... Шта нам овакви скупови могу донијети? Да ли само продубити рану која никад не зараста или ће, ипак, постојати неки одјек који се неће манифестовати само као ехо у нашим главама и срцима, већ ће заиста имати и стварног удјела у коначном рјешавању ових кључних питања људи који су доведени на руб егзистенције и тамо остављени да сами проналазе пут за повратак једном нормалном животу који је достојан људског бића? Остаје нам да видимо. На нама је да се надамо и вјерујемо, али и да истрајемо и никад не посустанемо.

 

Да подсјетимо – у операцији хрватских снага на подручју Републике Српске Крајине убијено је и нестало око 2.650, а протјерано око 345.000 Срба. У војној операцији Олуја убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протјерано око 200.000 Срба, док су у наставку акције у БиХ, под називом Маестрал, хрватске и муслиманске снаге убиле још 655 и прогнале око 125.000 српских становника. Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН-а за подручје Книна, генерал Алан Горан, написао је да је на том подручју полиција УН-а послије доласка хрватских снага пронашла 128 убијених српских цивила и 73% уништених кућа.

 

Ђакомо Скоти – аутор ове књиге, која је на италијанском језику штампана још 1996. године, а 15 година чекала да се појави и у српском преводу – познати је новинар, пјесник, баснописац, приповједач, есејиста, историчар и књижевни преводилац. Од 1947. године живи у Пули и Ријеци, а 1982. године морао је напустити Југославију и отићи у родну Италију. Ипак, Истра му је била ближа срцу од Напуља, те се у њу поново вратио.

Последње ажурирано уторак, 11 октобар 2011 09:20
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.