Насловна Пројекат Историја Книнске Крајине Демографска историја Книна
Демографска историја Книна ПДФ Штампа Ел. пошта
субота, 01 јануар 2011 21:07

Демографска историја Книна обухвата демографске промјене, миграције, пописе становништва, број становника током историје, вјерска, етничка, језичка опредељења становништва, економско-социјалну структуру становништва и друге демографске одлике на подручју града Книна, као и у крајевима око њега.

Друга аустријска управа

Демографски развој од 1825. до 1857.

У административном погледу, подручије Далмације је за вријеме друге аустријске управе било подјељено на четири округа и на 25-28 котара међу којима је и Книн. Кнински котар су 1857. године чинила насеља данашњих општина Книна и Промине, као и три села Кијево, Цетина и Цивљане. Подручје ондашњег книнског котара је имало 22737 становника. С обзиром на то да су се административне границе стално мјењале, службени подаци који постоје не могу се разматрати као цјелина, али ипак могу послужити за одређивање демографских процеса.

У градовима далматинског залеђа (Книн, Сињ, Дрниш и Обровац) је у неведеном периоду дошло до незнатног зачетка стварања домаћег грађанско-предузетничког слоја, везаног првенствено за ситно предузетништво и трговину. Развоју споменутих насеља, првенствено Книна и Дрниша, погодовао је географски и саобраћајни положај на раскрсницама колских путева између далматинских приобланих градова и далматинског, односно босанско-херцеговачког залеђа. Вјековна традиција извоза дрвне грађе, стоке и пољопривредних производа из залеђа, и увоз соли и мануфактурних производа из далматинских приобалних градова, условили су да се у градовима – раскрсницама тих путева створи слој становника-предузетника, чије је главно занимање било учествовање у трговини између та два подручја. Због тога, иако је већина становништва и даље остала усмјерена на пољопривреду као основну дјелатност, током прве половине 19. вјека, ипак долази до пораста оног дјела становништва које се бави предузетништвом и трговином. Ова околност ће довести и до спорог, али трајно присутног процеса унутрашњих миграција, односно усељавања сеоског становништва, у првом реду книнског и дрнишког котара у град. Дио тих досељеника наставља се и даље бавити својим пређашњим пољопривредним радовима, док се мањи дио запошљава у ситним предузетничким и трговачким дјелатностима.

Упоредно расте и војничка посада у книнској тврђави у коју се привремено или трајно насељавају војници из различитих дјелова Аустријске царевине: Ломбардије, Венеције, Чешке, Галиције, Моравске, Аустрије, Угарске и Хрватске. Све то ће узроковати, споре и поступне, али илак видљиве промјене у различитим аспектима демографког развоја града [1].

На територији книнског котара, 1857. године живјело је око 25 посто католика и 75 посто православаца, док је у самом граду живјело 785 римокатолика и 254 православца. Користећи се подацима службених и црквених шематизама за Кнински котар можемо навести следећу табелу:

Година Укупно Православци Римокатолици Остали
1820-их 16430 11249 5181 -
1828. 23556 17328 6228 -
1831. 23736 17797 5939 -
1833. 24624 - - -
1841. 26928 20223 6705 -
1842. 27174 20305 6869 -
1843. 28089 20887 7202 -
1844. 28334 21095 7239 -
1845. [нп.1] 26668 20657 6011 -
1846. 26669 20670 5999 -

Поред пописа и црквених докумената, још један важан извор података је катастарски попис из 1840. године. У њему се спомињу следећа презимена породица које су заведене као власници земаља и кућа [1][2]: Анић, Аралица, Артико (Artico), Бакмаз, Башковић, Берклиоза (Berckliozza), Биланџија, Билић, Болоња (Bologna), Брале, Булат, Чавка, Четовић, Чулић, Доњели (Dogneli), Доган, Деманио (Demanio), Димић, Драчар, Фонтана (Fontana), Фумис (Fumis), Гамбирожа, Гељо, Грабић, Грабо, Хреља, Игнац, Иванишевић, Ивановић, Јурић, Кнежевић, Котарец, Крвавица, Лаин (Lain), Ловрић, Љубичић, Малица (могуће Маленица), Марић, Маричић, Мастело (Mastello), Матковић, Медаковић, Миочевић, Млинар, Милинарић, Монти (Monti), Мушица, Накић, Нардини (Nardini), Новаковић, Одак, Павић, Петковић, Петровић, Пипловић, Поци (Pozzi), Рачић, Радуловић, Рамљак, Папини, Рашковић, Синобад, Сперо, Светина, Шајтовић, Шарић, Шимић, Шкарица, Шоић, Шударевић, Толић, Томашеговић, Томић, Томасовић, Видовић, Вујатовић, Замберини (Zamberini) и Зорић.

Демографски развој у другој половини 19. вијека

Законом од маја 1868. године, направљена је нова административна подјела у Аустро-угарској, па тако и у Далмацији.  Одредбама истог закона уређени су и нови политичко-административни котари, укупно дванаест, а међу њима и кнински. У подручје новог управног котара Книн спадале су управне општине Книн и Дрниш, с укупно 80 насељених мјеста. На подручју општине Книн, према службено објављеним пописима становништва 1857. и 1880. године број становника се смањио за 310 особа. Притом, број становника римокатоличке вјероисповјести се повећао за свега 1,62%, а број православних житеља смањио за 406 особа или 2,38%.

До краја вијека, тј. између 1880. и 1900. године, долази до знатног повећања броја становника на подручју општине Книн и то за 4662 особе или око 25%. Овај феномен се може објаснити тиме што је у периоду од 1874. до 1888. рађена пруга на дионицама Сплит-Сиверић, Сиверић-Шибеник и Сиверић-Книн, при чему је коришћена искључиво људска радна снага. У овом периоду долази до смањења католичког становништва и то са 5775 (1880. године) на свега 2700 [3].

Година Укупно Православци Римокатолици Остали
1857. 22737 17054 5683 -
1869. 23771 16648 5775 4
1890. 22427 - - -
1900. 28272 - око 2700 -

Краљевине СХС и Југославија (1918-1941/1945)

ФНРЈ и СФРЈ  (1945-1992)

Година Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
1953. - - - - -
1961. 5116 3064 1671 81 300
1971. 7300 4972 1686 343 299
1981. 10933 6516 1701 2500 216
1991. 12331 9867 1660 381 423
2001. 15190 3164 11613 - 413

 

Попис становништва 1953. године у ФНРЈ, подаци за Срез Книн [4].

Насеље Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
Срез Книн 46155 36721 9132 37 265
Ервеник 2331 2246 84 - 1
Кистање 6921 6580 331 - 10
Книн 18257 14991 3001 32 233
Косово 4116 4025 85 3 3
Оклај 6525 905 5608 - 12
Плавно 2719 2713 3 2 1
Сјев. Буковица 5286 5261 20 - 5

Попис становништва 1961. године у ФНРЈ, подаци за Општину Книн [5].

Насеље Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
Општина Книн 31616 27596 3465 113 442
Бискупија 1360 1261 90 - 9
Голубић 2243 2137 74 - 32
Книн 5116 3064 1671 81 300
Книнско Поље 958 568 385 - 5
Ковачић 1486 1143 310 20 13
Мала Полача 648 641 5 - 2
Марковац 307 306 1 - -
Мокро Поље 1718 1713 3 - 2
Оћестово 654 653 1 - -
Орлић 1001 997 4 - -
Отон 1022 1011 5 - 6
Пађене 795 791 2 1 1
Плавно 2519 2484 3 1 31
Радљевац 593 592 - - 1
Радучић 762 751 4 6 1
Рамљане 761 751 8 - 2
Риђане 551 547 - - 4
Стрмица 1793 1758 22 - 13
Турић 309 309 - - -
Уздоље 1131 1129 1 - 1
Велика Полача 1033 1030 1 - 2
Врбник 2167 1888 275 - 4
Врпоље 688 168 516 - 4
Звјеринац 404 327 72 - 5
Жагровић 1597 1577 12 4 4

Попис становништва 1971. године у СФРЈ, подаци за Општину Книн [6].

Насеље Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
Општина Книн 46679 40113 5374 688 504
Биовичино Село 1282 1266 3 8 5
Бискупија 1210 1094 82 31 3
Цетина 1100 1007 82 6 5
Цивљане 1265 1226 29 4 6
Ђеврске 1044 1016 17 2 9
Ервеник 2056 1938 56 54 8
Голубић 1885 1818 43 20 4
Гошић 158 158 - - -
Ивошевци 1321 1307 1 5 8
Какањ 234 226 - 5 3
Кијево 1736 6 1725 4 1
Кистање 702 648 21 24 9
Кистање Село 1473 1460 3 - 10
Книн 7300 4972 1686 343 299
Книнско Поље 970 512 440 18 -
Колашац 318 317 1 - -
Ковачић 1310 1085 202 10 13
Крњеуве 303 297 1 1 4
Љубач 207 188 15 3 1
Марковац 293 293 - - -
Модрино Село 455 451 1 - 3
Мокро Поље 1355 1330 3 18 4
Нунић 575 400 175 - -
Оћестово 558 546 - 7 5
Орлић 928 914 - - 14
Отон 954 945 - 7 2
Пађене 686 664 - 21 1
Плавно 2414 2400 3 - 11
Полача 1834 1819 6 5 4
Поткоње 260 26 234 - -
Радљевац 505 502 - - 3
Радучић 659 636 - 18 5
Рамљане 670 665 2 - 3
Риђане 442 429 1 12 -
Смрдеље 633 625 - 6 2
Стрмица 1557 1502 10 20 25
Уздоље 1011 1002 4 1 4
Вариводе 655 645 2 1 7
Врбник 1550 1523 4 15 8
Врпоље 607 150 448 - 9
Зечево 340 338 1 - 1
Звјеринац 399 329 63 7 -
Жагровић 1465 1438 10 12 5

 

Попис становништва 1981. године у СФРЈ, подаци за Општину Книн [7].

Насеље Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
Општина Книн 43731 34486 4150 4631 464
Биовичино Село 1113 995 3 112 3
Бискупија 1005 856 48 97 4
Цетина 951 795 67 82 7
Цивљане 1007 930 24 45 8
Ђеврске 848 747 3 94 4
Ервеник 1827 1650 45 118 14
Голубић 1617 1466 40 105 6
Гошић 116 105 - 10 1
Ивошевци 1085 968 3 98 16
Какањ 213 160 1 51 1
Кијево 1341 2 1307 28 4
Кистање 1976 1835 15 111 15
Книн 10933 6516 1701 2500 216
Книнско Поље 320 237 51 29 3
Колашац 297 296 1 - -
Ковачић 1050 811 102 130 7
Крњеуве 261 247 1 10 3
Љубач 184 150 6 22 6
Марковац 209 192 - 16 1
Модрино Село 393 327 - 26 40
Мокро Поље 1119 1054 2 51 12
Нунић 411 317 81 11 2
Оћестово 455 374 - 81 -
Орлић 842 789 6 41 6
Отон 804 780 5 16 3
Пађене 566 522 - 43 1
Плавно 1925 1891 1 27 6
Полача 1567 1467 6 85 9
Поткоње 220 13 178 28 1
Радљевац 447 425 3 18 1
Радучић 520 470 1 46 3
Рамљане 588 561 3 23 1
Риђане 385 359 - 26 -
Смрдеље 529 495 1 32 1
Стрмица 1280 1164 6 96 14
Уздоље 942 921 - 15 6
Вариводе 546 511 3 31 1
Врбник 1362 1151 7 172 32
Врпоље 516 141 364 11 -
Зечево 272 255 - 17 -
Звјеринац 349 286 58 4 1
Жагровић 1340 1255 7 73 5

Попис становништва 1991. године у СФРЈ, подаци за Општину Книн [8].

Број и национални састав становништва за општину Книн су дати у приложеној табели испод. Види се да је општина Книн 1991. године имала 42954 становника. Срба је било 37888 (88,2% од укупног броја становника), Хрвата (9%) и Југословена  (1,2%). На територији те општине је 1971. године било 46679 становника, односно према попису из 1981. године 43731 становник. Из наведених табела уочава се да је у општини 1991. године било мање становника него 1981. године. Међутим, број и удео Срба је знатно порастао, док је удео Хрвата остао углавном уједначен. Повећање броја Срба 1991. године, углавном је последица тога што се много Југословена 1981. године вратило свом српском националном идентитету [9].

Насеље Укупно Срби Хрвати Југословени Остали
Општина Книн 42954 37888 3886 502 678
Биовичино Село 948 944 3 - 1
Бискупија 953 906 43 - 4
Цетина 853 793 41 2 17
Цивљане 819 790 14 2 13
Ђеврске 836 817 3 3 13
Ервеник 1570 1526 32 3 9
Голубић 1424 1389 17 1 17
Гошић 107 106 - - 1
Ивошевци 977 956 1 3 17
Какањ 192 191 - - 1
Кијево 1261 2 1256 - 3
Кистање 2021 1980 9 23 9
Книн 12331 9867 1660 381 423
Книнско Поље 408 342 58 7 1
Колашац 278 276 - - 2
Ковачић 1185 1025 115 14 31
Крњеуве 245 242 - - 3
Љубач 172 163 4 5 -
Марковац 242 241 1 - -
Модрино Село 337 336 - - 1
Мокро Поље 803 801 - - 2
Нунић 298 244 47 1 6
Оћестово 351 348 1 - 2
Орлић 848 844 1 - 3
Отон 699 692 3 2 2
Пађене 561 553 1 - 7
Плавно 1720 1708 - 3 9
Полача 1586 1577 5 - 4
Поткоње 198 31 155 3 9
Радљевац 387 384 2 1 -
Радучић 482 475 1 - 6
Рамљане 569 559 2 5 3
Риђане 362 357 1 - 4
Смрдеље 530 524 - - 6
Стрмица 1334 1298 5 11 20
Уздоље 767 766 1 - -
Вариводе 477 472 1 2 2
Врбник 1332 1309 5 9 9
Врпоље 536 174 343 10 9
Зечево 218 217 - 1 -
Звјеринац 344 290 48 5 1
Жагровић 1393 1373 7 5 8

Демографске промјене и посљедице рата у Хрватској

Након 1991. године, догодио се грађански рат и прогон великог броја Срба, како из Книнске Крајине, тако и из цијеле Републике Хрватске (нарочито 1995. године). Према резултатима пописа становништва, у Хрватској је 2001. године живјело 201.631 особа које су се изјасниле да припадају српској етничкој групи. У односу на попис становништва из 1991. године, број Срба у Хрватској је значајно смањен: апсолутно за 380.032 становника и релативно за 65,3%, док је њихов удјел у укупном становништву Хрватске смањен са 12,2% на 4,5%. Већина избјеглица из Книнске Крајине добјегла је у Србију, а затим у Републику Српску, док се мањи број вратио у свој родни крај [9]. Осим знатног смањења броја становника, промијенила се и њихова структура. Народност и састав становништва је битно измијењен у односу на предратни период, што је и посљедица досељавања хрватског становништва из сусједне Босне и Херцеговине [10].

Према старом административно-територијалном систему који је био на снази у току 1991, бившу општину Книн су чинила 42 насеља. Међутим, промјеном закона о жупанијама, градовима и општинама из 1997, бивша општина Книн је сада подељена на Град Книн (13 насеља) и пет мањих општина: Цивљане, Ервеник, Кијево, Кистање и Орлић [нп.2].

Насеље Укупно Срби Хрвати Остали
Град Книн 15190 3164 11613 413
Голубић 654 - - -
Книн 11128 - - -
Книнско Поље 536 - - -
Ковачић 915 - - -
Љубач 87 - - -
Оћестово 160 - - -
Плавно 266 - - -
Полача 134 - - -
Поткоње 85 - - -
Радљевац 105 - - -
Стрмица 268 - - -
Врпоље 204 - - -
Жагровић 648 - - -

Напомене

  1. нп.1 Након 1844. долази до пада броја становника книнског котара, што можемо протумачити једино промјеном његових граница. Ако се упореде ови подаци са подацима из других котара, промјена је настала у корист котара Врлике и мањим дјелом Дрниша. Вјероватно издвајањем села Кијева, Цивљана и Цетине, односно Штикова и Биочића из книнског котара.
  2. нп.2 Попис становништва 2001. године је вршен по новој територијалној подјели Републике Хрватске према стању на дан 31. марта 2001. године. Наиме у вријеме Пописа 1991. године у Републици Хрватској постојале су 102 општине, док жупаније још нису биле формиране. У вријеме Пописа 2001. у Републици Хрватској постојало је 20 жупанија, Град Загреб с посебним положајем, 122 града и 423 опћине.

Референце

  1. 1.^ Ловорка Чоралић, Дамир Карбић, Кнински зборник: Прилог проучавању демографског развитка Книн од 1825. до 1857 (стр. 13-25); уред. Стјепан Антољак, Матица Хрватска, Загреб (1993), ISBN 953-150-000-2
  2. 2.^ Наташа Бајић-Жарко, Книн у Катастарској измјери с почетка 19. стољећа; Сплит, Повјесни архив (1996), ISSN 0351-4307
  3. 3.^ Агнеза Сзабо, Кнински зборник: Пучанство управног котара Книн у другој половици 19. стољећа (стр. 36-47); уред. Стјепан Антољак, Матица Хрватска, Загреб (1993), ISBN 953-150-000-2
  4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1953. године.
  5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
  6. 6.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
  7. 7.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
  8. 8.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
  9. 9.^ Др Јован Илић, уред. Данко Перић, Книнска Крајина 1: Книнска крајина, основе географске и демографске особености, Завичајни клуб Книнска Крајина Београд, Српско културно друштво “Зора”, Книн-Београд, Удружење Срба из Хрватске Београд, 2002.
  10. 10.^ Мартин и Никола Гламужина, Жељка Шиљковић, Demographic development of the town of Knin in 1991/2001 intercensal period; (на ен) Свеучилиште у Задру, Одјел за географију 2005.
     
Последње ажурирано понедељак, 23 октобар 2017 13:00
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.