By PLAVEB
Крњеуша ПДФ Штампа Ел. пошта
Aутор текста Горан   
уторак, 15 фебруар 2011 00:13

Панорама села Крњеуше.

Крњеуша је насељено мјесто у Западној Босни. Од Босанског Петровца је удаљена око 20 километара, од Босанске Крупе око 30, док је од Бихаћа удаљена мање од 40 километара. Кроз Крњеушу пролази пут М14.2, који повезује Босански Петровац и Босанску Крупу. Административно насеље припада Општини Босански Петровац у Унско-санском кантону. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, припадало је бившој Oпштини Босански Петровац.

У Крњеуши се налази православна Црква Успенија Пресвете Богородице, подигнута 1896. године.

Географија

Положај и облик насеља

Крњеуша се налази у средњезападној Босни. Смјештена је у крашком пољу, између планинског масива Грмеч и околних планина (Осјеченица, Клековача, Пљешевица), које се протежу правцем Бихаћ – Кључ, с надморском виснином од 500 до 600 метара.

Крњеуша спада у полузбијени тип села. На његов изглед највећи утицај су имале изградња фабрика и асфалтирање путева. Већи дио села је концентрисан у центру села, гдје је градња вршена плански. Село има неколико заселака – Тарбучки До, Запољак, Врановина, Зелинвац, Селиште, Брестовац, Салати. Сви ови засеоци су разбијеног типа [1].

 

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Рељеф

Геолошки састав – на ободу су стијене мезозојске и кезозојске старости. Од мезозоика су заступљена три члана – тријас, јура и креда, а од кенозоика су палеоцен, еоцен, миоцен и холоцен. Петрографски састав терена је претежно од карбонатних стијена, од кречњака до доломита. Ове врсте стијена су од значаја за подземну хидрографију, а свакако су узрочници непостојања већег површинског водотока на овом подручју. Међутим, у привредном погледу оне су значајне, јер се крчњаци употребљавају као грађевински материјал.

 

Воде

Простор Крњеуше у хидрографском погледу смјештен је између ријеке Уне на западу, ријеке Сане на истоку и Унца на југу. Како су Сана и Уна притоке првог реда ријеке Уне, овај је простор сливно подручје ријеке Уне, како топографски, то јест орографски, тако и у подземним хидрографским везама.

Територија читаве општине Петровац је сиромашна водом. Овако стање и поред хумидне климе с преласком у перихумидну с падавинама преко 1000 мм, условљено је, прије свега, геолошким саставом и рељефом. Кроз Крњеушу не протиче ниједна ријека, али су присутни бројни извори и мали планиски потоци. Становништво се питком водом снабдјева из бунара који се пуне кишницом или изворском водом.

Педологија и биогеографија

У педолошком погледу овај предјео одликују земљишта карактеристична за крашке терене. Земљиште је лошег квалитета с гледишта продуктивне способности. Педолошки покров је танак, и без савремених агротехничких мјера не могу се очекивати знатнији приноси у ратарској култури.

У погледу биљних заједница, уочљива је катовска подјела, условљена прије свега географским факторима и надморском висином. Дно Крњеушког поља је претежно под травном вегетацијом и пољопривредним културама.

Обод Крњеушког поља представљен је шумском вегетацијом и мјестимично пољопривредним (ратарским) културама. Планински дјелови су под шумском вегетацијом, најприје листопадном, потом мјешовитом и највећим дијелом – чистом састојином копланинским травним спратом. Изнад 1800 метара јавља се мјестимично и спрат голети.

Зоогеографска карактеристика у зависности је од биљногеографске, затим од рељефа и других физичко-географских чинилаца. Од дивљих животиња поменимо само неке – медвјед, вук, дивља свиња, срна и друге. У дубљим предијелима Грмеча налази се још и орао и тетријеб.

Број домаћих животиња је у константном опадању, мада су услови за развој сточарства повољни, али недовољно искориштени. Гаје се говеда, овце, све мање коња, затим свиње и живина.

Клима

Клима овог предјела је континентално-планинска, а у погледу атмосферског талога – хумидна с преласком у перихумидну. Највиша мјесечна температура ваздуха је у јулу (16,7 ˚С), а најнижа у јануару (-2,8 ˚С). Ово су, иначе, средње годишње температуре.


Максимална температура забиљежена, нпр., у августу 1969. године износила је 33,4 ˚С, а минимална, нпр., у јануару 1968. године – -22,5 ˚С.

Табела средње мјесечне температуре ваздуха –

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Средња годишња
-2,8 0 2,2 7,6 11,9 15,2 16,7 16,1 13,3 8,9 5,7 -0,5 7,8 ˚С


У овом предјелу у просјеку има 26 дана годишње с јаким мразом.

Најчешћи вјетар је из југоисточног квадранта, а најмање честине из сјеверног квадранта. Карактеристичан вјетар за ово подручије је бура, претежно из сјеверног квадранта. Други карактеристичан вјетар је југо из јужног правца. Народни назив за ове вјетрове је био бихаћка бура, за вјетар из западног правца, а онај из источно-јужног правца – сунчаник.

Историја

Период прије и послије Турске владавине

Петровац се први пут спомиње 1334. године под именом Ст. Петри де Еодом. Историчар Гредо Шишић сматра да је ово мјесто стари град у псетској жупи коју спомиње цар Константн VII Псет у десетом вијеку. Територија данашње општине Петровац била је настањена још прије нове ере и за вријеме римског периода. Турци су освојили петровачку територију између 1520. и 1530 године, па су на том простору основали кадилук Новосте. Није могуће чврсто утврдити простор одакле су наши преци досељавали у Босанску крајину. Историја је утврдила да су наши далеки преци до досељења на Балаканско полуострво живјели на широј територији Рашке и да су тамо били до четрнаестог вијека, када почињу сеобе и значајна миграциона кретања.

Често се у народним предањима помиње да је становништво уништавано кугом или неком другом епидемијом. Не постоје поуздани извори који нас ближе упознају о досељеним Словенима и затеченим старосједиоцима. Пољедњих деценија петнаестог и шеснаестог вијека насељавани су босанки брдски крајеви који су граничили са Млетачком и Аустро- Угарском државом. Турци су из финансијских разлога морали одмах чим су заузели Босну, почети са насељавањем граничних крајева православним народом из унутрашњости. Касније долази до нових сеоба Срба из Босне и Далмације. Управо су Крњеушу населили Срби из Далмације и мали број Хрвата.

Живот хришћанског становништва под Турском окупацијом је био веома тежак, нису имали никаква права, морали су давати бегу трећину, што је било врло тешко са оскудне земље, а и закон прве брачне ноћи доводили су до честих буна и устанака српског живља, што је многе Србе коштало живота. У Крњеуши један од најпознатијих устаника је био православни поп Ђоко Карановић познатији као поп Каран.

Аустроугарска управа

Године 1878. Аустоугарска је заузела Петровац па тако и Крњеушу. Послије тога почеле су се враћати српске избјеглице из Лике и Далмације у свој завичај. Пошто је по селима било све попаљено и пусто, народ је прво морао изградити куће, затим набављати стоку (коње, говеда, овце, козе, свиње и перад). У прољеће 1879. године почело је обрађивање земље. Живот се постепено нормализовао. Тада су у Крњеушу први пут дошле избјеглице из Лике. Значајно за Крњеушу је отварање занатских радњи и значајна је пруга уског колосјека Приједор-Сански Мост-Срнетица за експолатацију шума гдје су многи Крњеушчани били запослени. То је био период мира и развоја.
За вријеме Првог свјетског рата, српско становништво се побунило аустријској мобилизацији, многи су дезертирали из аустро-угарске војске и прешли на страну Србије. Ослобођење Петровца и околине од аустро- угарске српски народ је дочекао са одушевљењем. Може се рећи да је период аустро-угарске власти за народ био бољи него за вријеме турске владавине.

Краљевина Југославија

Период послије I св. рата је за становништо био тежак, села су претрпјела велика материјална разрања, сточарство готово уништено. Из рата се вратило много инвалида, а у ропству је остало доста народа.

У току 1917. године, од априла до јуна, становништво је углавном гладовало. Становници су чак ишли у Срем и Бачку да зараде и купе кукуруз или пшеницу за своје породице. Сва политичка збивања до II св. рата у краљевини мање или више погодили су Петровац и његову околину. Радничка незадовољства су била велика. Петровачка и Крњеушка омладина укључивала се у „СКОЈ“ руководиоци су били студенти или школованији људи који су долазили из већих градова.

Крњеуша у НОБ-у

Када је почео II св. рат из окупираног Петровца, послата је домобранска јединица НДХ на челу са усташама у Крњеушу гдје су оформили гарнизон и почели вршити прогон и хапшење српског народа. У њихов састав ушли су и становници хрватске националности из Крњеуше.

Много становника Крњеуше одведено је и мучки убијено у мјесту Рисовац и бачено у пећину. Крњеушка омладина на челу са Радивојем Родићем, организовала се и почела пружати отпор непријатељу. Нападали су непријатеља на свим мјестима, заробљавали наоружање, а убрзо су добили помоћ од активиста КП Петровца и околних мјеста, тако да је Крњеуша први пут ослобођена, половином 1942. године.

Крњеушка чета ушла је у састав III Крајишке бригаде НОВ, и дала велики допринос НОБ-у и била је учесник свих офанзива и дала је три народна хероја.

Крњеуша у последњем рату

И у овом рату Крњеуша је много страдала, поред много погинулих и несталих село је порушено у опљачкано у потпуности.
У процесу повратка вратило се око 60% становништва

Становништво

Према првим писаним подацима који се могу пронаћи простор Крњеуше је насељаван 1699. године, није искључено да је ту поред православаца живјело и исламско становништво. Пошто је тада граница Аустрије, као хришћанске државе примакла уз ријеку Уну, претпоставља се да је исламски живаљ преселио у град где су били у већини. Тој тврдњи иде у прилог трагови исламског гробља у Ластвама код Крњеуше. У даљем насељавању највише становника је долазило са простора Лике и Далмације. За вријеме Аустро-Угарске владавине у Крњеушу је насељен мањи број Хрвата.
Послије I св.рата Крњеуша је имала статус општине све до 1959. године. Општине је заузимала већу територију него што има данас, зато је и број становника промјењив.
Крњеушко сатновништво је страдало у свима ратовима, према подацима које сам пронашао, село је у I св.рату изгубило око 40% свога становиштва, у II св. рату преко 50% што у рату као жртве и у процесу колонизације у Војводину. Током задњег рата Крњеуша је изгубила око стотину бораца, и остала потпуно пуста и уништена од септембра 1995. до почетка 2001. године. Становништво је избјегло највећим дјелом на простор општине Дервента. Током повратка у село се вратило око 400 становника, већином старијег, а одређени број становника је остао да живи у Дервенти и околини.

Према попису из 1991, насеље Крњеуша је имало 951 становника, међу којима је било 928 Срба, 4 Хрвата, 0 Муслимана и 14 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Година Укупно Срби Муслимани Хрвати Југословени Остали
1961. 894 874 1 17 1 1
1971. 906 902 1 3 0 0
1981. 870 847 0 3 19 1
1991. 951 928 0 4 14 5

Занимање становништва

Прије Другог свјетског рата у Крњеуши је радило више различитих приватних занатских радњи. Била је развијена и народна радиност. Жене
су ткале вунене биљце, торбе, бисаге, вунене покриваче за коње, вунена народна одјела, платно за израду рубља и постељине. Предмете које су израђивале, имали су готово умјетничку љепоту. Било је и много самоуких обдарених мајстора. Било је столара, зидара, бачвара, качара, мајстора за израду разбоја, дрвених плугова... Понајвише је било оних који су израђивали пољопривредне алатке (грабље, виле,
косишта). У Крњеуши је највише било развијено резбарство. Становништво је углавном радило у пилани и шумарији и бавило се земљорадњом и сточарством.
Послије Другог свјетског рата, развојем образовања Крњеуша је добијала квалификоване мајсторе, техничаре, инжињере.. Отварале су се савремене радње занатске, угоститељске, трговинске и сл.
Бећина становништва је радила у пилани а касније и у фабрици намјештаја (од 1979.) и у ЗМ задрузи. Крњеушке фирме су запошљавале раднике из околних мјеста. У задњем рату неведене фирме су уништене и нераде ни данас.

Данашње становништво које је искључиво старије доби, живи од пензије и издржавају млађе који се у мањем обиму баве сточарством и земљорадњом или раде на сезонским пословима на дневницу.

Дешавања у селу

За Петровдан 12. Јула одржава се народни збор, гдје је органозован турнир у малом фудбалу. Посјета сваке године све већа и богатија јер на тај дан у село долазе њени бивши становници и они којима су корјени одавде. Бадње вече и Божић се обиљежава сваке године од повратака на величанствен начин. Везе са Крњеушом су веома јаке, манифестују се кроз разна удружења као што су: удружење Петровчана које се сваке године одржава у Бањалуци.

Инфраструктура

Центар села сачињава Црква, Основна школа, спортска дворана, Пошта, Пилана, неколико трговина и кафана. Овај дио села има расвјету и то је мјесто гдје се становноштво највише окупља.

  • Школа – Стара школа је била на црквеном земљишту у склопу Парохијског дома која је радила до изградње нове 1950. године. Грађена је од камена у облику слова П (Ћирилицом). Поред учионица имала је кабинете и у центру села стамбену зграду за наставнике. За ученике из околних мјеста, био је организован аутобуски превоз. Поред школе 1988. Изграђена и модерна спортска дворана. У рату је девастирана, заједно са спортском двораном овновљена 2002. године и добила је првобитни изглед. Школа данас броји око 50 ученика. Прије рата је носила име ОШ „Радивој Родић“, а данас је ОШ „Ахмет Хромаџић“.
  • Пилана – Фирма која је стара 150 година неради, због лоше приватизације. У истом статусу је и фабрика намјештаја „Фана“ која је некада запошљавала 150 радника. Од прије 3 године на другој локацији ради приватна пилана, која запошљава око 20 радника.
  • Пошта и Амбуланта – Тренутно се обнавља зграда у којој је била и пошта и амбуланта и стан за доктора. Пошта ради, смјешена је у контејнеру до завршетка зграде.
  • Кафане – Постоје три приватне кафане.
  • Продавнице – Тренутно раде три приватне продавнице.
  • Црква– Црква је на овом мјесту направљена 1900. године. у свим ратовима је страдала, обновљена ја 2004. Године заједно са Парохијским домом.
  • Струја и телефон – Крњеуша је добила струју 1962. а околни засеоци до 1968, а телефон 1968. године. За вријеме задњег рата све је порушено. У перидоу од 2002-2005. Изграђена је модерна електро мрежа, улична расвјета а телефонску линију су добили и засеоци.
  • Стадион – Прије рата је постојао ФК Раднички који се такмичио у регионалној лиги и био сталан учесник. Постојао је стадион између центра и Зелновца имао је свлачионице, данас не постоји ни клуб ни стадион.

Референце

  1. 1.^ Горан Ступар:Семинарски рад - Географске карактеристике села Крњеуша, Универзитет у Бањој Луци.
  2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
  3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
  4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
  5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Спољашње везе

  1. Интернет презентација села Крњеуше (www.krnjeusa.com)
  2. Интернет друштвена мрежа facebook.com: Друштвена група Krnjeuša u Srcu.
Последње ажурирано петак, 30 децембар 2011 14:55
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.