By PLAVEB
Онисим Поповић ПДФ Штампа Ел. пошта
понедељак, 03 јануар 2011 12:41

Онисим ПоповићОнисим Поповић (Бискупија 1. јун 1872 - Сињ или Шибеник 1914). По занимању земљорадник, али један од најсвеснијих и најнапреднијих. По спољашности лепо развијен, симпатичан, здрав и снажан, одликовале су га и најлепше духовне и моралне особнине. По природи необично интелигентан, поред српског језика говорио је и писао, немачки и италијански. Био је добар говорник (1911. године у Београду је на Доситејевој прослави представљао Книнску Крајину одржавши ватрен патриотски говор. Тада добија одликовање од Краља Петра Првог.), национално потпуно свјестан, био је свијетлог карактера, одважан, искрен, поштен и уливао је поштовање код сваког с ким би се сусрео.

Аустроугарска власт га је 1914. године оптужила као агента Србије и због наводног одавања повјерљивих података, као и за подстрекивање војника да пређу на српску страну, те је био стрељан у Сињу или Шибенику [1][2].

Међутим, убрзо након стрељања аустроугарска власт се одједном увјерила да је Поповић невино убијен, па му је одала почаст одсвиравши на његовом гробу химну Аустроугарске и понудивши његовој жени Симеуни новчану надокнаду, на што је она узвратила ријечима: "Губите ми се с очију, не примам крваве паре, и знајте да Српкиња никад не продаје мужа свога!"

У част јунака, Онисима Поповића, један четнички пук који је ушао у састав Динарске дивизије у Другом свјетском рату носио је његово име. Херојску смрт и пожртвованост Онисима Поповића за свој српски народ, пјесник Војислав Илић Млађи је описао у пјесми "Како умире Далматинац":

На обали мора, пред раком дубоком,
Док јесењско сунце сја с небеског свода,
Усред масе света стоји сужањ млади,
Кршни Далматинац, син витешког рода.

Он је леп к'о Парис; млад к'о капља росе;
Поносито држи љупку главу смелу;
Поглед му је кротак; пламен златне косе
Пада му по лепом и високом челу;

Његов лик младићки лака румен жари;
И, док оком блуди по жалу и луци,
Сви присутни плачу ... Један пастор стари
Прилази му тихо, са крстом у руци:

"Одреци се, сине, издајничких снова!
"Врати се са стазе којом си залут'о!
"Покајнички приђи ћесаровом скуту,
"И добићеш милост!" ... А сужањ је ћут'о ...

"Макар само трунку кајања покажи!
"Сломи своје грешно тврдоглавство круто!
"На последњем часу другове прокажи,
"И добићеш милост!" ... А сужањ је ћут'о ...

И док за њим горко нарицаше мати,
Он к'о владар, гордо, победнички крочи,
И у раку уђе ... Приђоше џелати
И копреном црном везаше му очи.

"Стрелци!", громогласно командова лајтнант,
Исукавши хитно сабљу своју лаку.
И, уз тежак топот чизама војничких,
Шест мрких Маџара стадоше над раку.

А, ћутање гробно обузе сву масу;
И, баш када она са ужасом виде
Шест упртих цеви, у том истом часу
Сужањ трже и копрену скиде,

И отвори очи: дан је био красан;
У провидном зраку трептала је свила;
Ваздух је мирис'о на јесењске руже;
Природа је широм тако дивна била.

Он још једном баци поглед препун жуди,
На хриди и море, што к'о смарагд свија,
Па забаци главу и раздрљи груди
И узвикну: "Пуцај, живела Отаџбина!"

Рефернце

  1. 1.^ Епископ далматински Николај Мрђа, проф. др Станко Кораћ (1989). Косовска народна читанка 1989 : Далматинско Косово. Шибеник : Далматинска епархија СПЦ, Одбор за прославу шестстогодишњице косовске битке и мученичког престављења св. кнеза Лазара и косовских мученика, 1989.

  2. 2.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 233); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0317-0

Последње ажурирано недеља, 06 март 2011 22:49
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.