By PLAVEB
Никола Дошеновић (Дошен) ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 18 фебруар 2011 22:55

Дошеновић (Дошен) Никола (Почитељ, Госпић 1857 - Велики Бечкерек, Банат 30,јул 1929.), пјесник.

Рођен је у породици православног свештеника. Отац Петар био је прота у Почитељу, а мајка му потиче из чувене породице Медаковић. Право је завршио на Универзитету у Загребу. Као судија истицао се праведношћу. Био је велики српски национални радник, због чега је стекао епитет "Српски судија". По сајмовима и скуповима у Лици, Кордуну и Банији, уз гусле, опјевавао је славу и јунаке нашег народа и прорицао да "стара слава мора једног дана уродити и новом". Прогањан од аустроугарских власти, као несаломљиви интелигентни српски родољуб и активни судија, стално је премјештан, а у изборима под Куенеовим режимом јавно се изјашњавао за опозицију. Упркос свему стекао је велики углед, па је својевремено био један о седам касационих судија у Загребу.

"Никола Дошеновић је био и пјесник. Своје прве пјесме није ни бележио, писао ни штампао, већ их је остављао путем живе речи народу, тако да су се још за његова живота пјевале као народне. Добро је познавао народну позију, знао многе пјесме наизуст, неке преправљао и допуњавао и сам пјевао пјесме у нарондом духу. У поезији је следио Бранка Радичевића и Ђуру Јакшића. Био је диван лирик и родољубни пјесни, народни пјесник. Своје пјесме почео је да објављује тек као пензионер. Био је омиљен и најпознатији сарадник часописа Српско Косово које је излазило у Косовској Митровици (од 1920. до 1924.) и Скопљу (од 1924, до 1934.). Неки од ондашњих књижевних критичара су веома похвално писали о поезији овог "неимара из Српске Вендеје из Лике". Неколико година после пензионисања, прешао је из Загреба у Банат код својих синова, Мирка и Војислава, иначе доктора који су живјели у Великом Бечкереку. Пјесме је писао до краја живота и највећи број објавио у Српском Косову".(из рукописа професора Милована Богавца).

Познате су његове пјесме: Незнани јунак, Братска слога, Косовка дјевојка, Соколима царског Скопља, Панславизму, и многе друге. Умро је у Великом Бечкереку гдје је и сахрањен. [1]

Референце

  1. 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том, стр. 1023-1024); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6
Последње ажурирано среда, 02 март 2011 10:42
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.