Матија Вучетић (Бриње, Оточац, Лика 1767. - Кошице, Словачка, 22. април 1824.) ректор Универзитета у Кошицама.

Отац му је био коњички капетан и погинуо је у турском рату. Васпитавао га је стриц Никола, који је прешао у католицизам и био царско-краљевски дворски капетан, а послије и главни апостолски бележник. Он му је израдио дворску стипедндију, па је учио гимназију у Вацу, филозофију у Великом Сомбату на краљевској Академији, а правне студије је учио у Бечу, а дипломирао је у Пожуну (1784). После шест година полагао ригорозум и докторат права у Пешти (1790). Дисертација му је била: De culpe a mandatario praestanda (Будим 1790,).

Одмах после дисертације постао је порфесор на правном факултету у Великом Варадину (1791. године), да би исте године конкурисао и за факултет у Кошицама, гдје је и прешао после избора. У Кошицама је издао дјела: De origine civitas, Conspectus legum criminalium apyd Hungaros (Кошице 1802. и 1805. године). Све рађене по чланцима из  Корпус јуриса. Уредио је из основа Библиотеку правне Академије у Кошицама 1804. године, од 1808. године је професор римског, грађанско и феудалног права. Био је декан факултета 1811. и 1812. а 1821. године постаје ректор универзитета. Биран је за председника жупанијског суда Торонталске жупаније 1817. године. Награђен је од Намесништва Угарске 1819. са 2 000 форинти... Умро је од туберкулозе. Као нарочито заслужном изграђена му је биста у Академији [1].

Радови су му (још): Institutiones iuris criminalis Hungarie (Будим 1819., у две књиге: I књига је теорија, а II књига је пракса); Elementi iuiris feudalis (Будим 1824); Opasio funebris, qua sp. ac Con. Vuri Paulo Hainic parentavit (Будим 1811).

(Властоје Д. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића,

Биографко - библиографска грађа - 2/217, рукописни фонд НБС)

Референце

1. 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том, стр. 746); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6