Арсен Диклић Дика (Старо Село, Оточац, 14. новембра 1922 - Београд, 4. јула 1995) је био дечији писац, филмски и телевизијски сценариста. Својим књижевним стваралаштвом сврстао се у ред наших најзначајнијих писаца за дјецу и омладину.

Отац Раде и мајка Марија бавили су се земљорадњом. Арсен је основно (до 1933) и нижеразредно гимназијско образовање стекао у Оточцу, а  вишеразредну гимназију у Оточцу, Бихаћу, Госпићу, Осијеку и Сарајеву. Матурирао је у Сарајеву 1941. године. Историју умјетности студирао је у Београду.

У НОБ-у је учествовао од 1943. године, борећи се углавном по Војводини. Године 1945. редио је у Среском комитету КПЈ у Јаши Томићу. Од тада се све више укључивао у културну дјелатност и стасао у познатог писца и сценаристу. Од 1946. уређивао је часопис за дјецу Пионир, био новинар у листовима за дјецу, уредник дјечије стране у Борби. Један од агилнијих покретача и уредника дјечијег листа Змај (од 1954). Књижевним радом професионално се бавио од 1953. године [1].

Диклић је писао песме, приповетке и романе за дјецу. Најпознатија дела су: "Салаш у Малом Риту" (роман у три дјела), "Не окрећи се, сине" (роман), "Плава ајкула" (роман), и пјесме "Чика с брадом".

У романима Диклић описује збивања за време Другог свјетског рата. У сарадњи са Бранком Бауером написао је филмски сценарио истоименог филма "Не окрећи се, сине". Филм је добио прву награду на фестивалу у Пули 1956. године.

Као дјете, Арсен Диклић је заволјео ријеку Гацку на којој је имао и свој скривени чамац, а кад је одрастао, најлијепше дане провео је на Дунаву и Сави. Из те љубави и снова на ријекама поникле су многе његове приче и пјесме, а једна од најлијепших је поема "Плави кит", узбудљива приповјест о морнару свађалици и великом, плавом киту. Умро је 4. јула 1995. године у Београду [2].

Сценарији за филмове

Диклић је написао више сценарија за филмове и телевизијске серије, као и једну ТВ драму [3]:

• 1955 — Милиони на отоку
• 1956 — Не окрећи се, сине
• 1957 — Само људи
• 1958 — Погон Б
• 1959 — Три Ане
• 1960 — Дилижанса снова 
• 1963 — Родопоље
• 1964 — Мушки излет
• 1964 — Марш на Дрину
• 1968 — Сунце туђег неба
• 1974 — Ужичка република 
• 1975 — Зимовање у Јакобсфелду
• 1976 — Салаш у Малом Риту
• 1977 — Хајдучка времена
• 1983 — Велики транспорт

Добитник је значајних признања и награда: Награда Владе НР Србије за дечију књижевност (1948); Дјечије књиге за роман Салаш у Малом Риту (1953); Златне Пулске арене за сценаријо Радопоље (1963) и Октобарске награде за сценарио филма Марш на Дрину (1964) и друге.

Референце

1. 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том, стр. 985); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6
2. 2.^ Форум на сајту срцекрајине: Арсен Диклић (1922—1995), 17. септембар 2010
3. 3.^ The internet movie database - IMDB (www.imdb.com): Arsen Diklic, nm0226698.