By PLAVEB
Стефан Боца ПДФ Штампа Ел. пошта
уторак, 22 фебруар 2011 16:02

Стефан БоцаЕпископ Стефан (Стеван Боца, Муњава, 21. август 1916 – Манастир Жича, 4. фебруар 2003.) је био епископ далматински (1959 – 1978) и жички, професор богословља и црквени писац.

Биографија

Рођен је 21. августа 1916. године у Муњави (Јосипдол), срез Огулин, гдjе је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Огулину, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски и Филозофски факултет на Универзитету у Београду. За катихету у Отокцу, Хрватска, постављен је 1939. године.

Епископ горњокарловачки Сава (Трлајић) га 1940. године рукополаже за ђакона. За вријеме Другог свјетског рата протјеран је у Србију, гдје врши катихетску дужност у Крагујевцу до 1949. године. Године 1955. постављен је за професора Богословије Светог Саве у манастиру Раковици код Београда, а 1958. године, одлази у Енглеску, гдје је са радом „Хришћанско васпитање деце у средњем адолесцентском добу“ дипломирао на Колеџу Светог Августина у Кентерберију. На студијама у Енглеској затекао га је избор за епископа далматинског. Замонашен је 10. јула 1959. године у манастиру Раковици од стране патријарха Германа, а рукоположен на Петровдан исте године од митрополита солунског Пантелејмона. Патријарх српски Герман и патријарх антиохијски Теодосије, уз саслужење више архијереја, хиротонисали су га 9. августа 1959. године у Саборној цркви у Београду.

Епископ Стефан је управљао епархијом далматинском од 1959. до 1978. године, и у том периоду она је доживјела пуну обнову. Подигнуто је 14 нових храмова, обновљено 50 попаљених и порушених у Другом свјетском рату, попуњене су парохије, а свакако врхунац његовог рада у Далмацији је отварање Богословије Света Три Јерарха у Манастиру Крки 1964. године. Ту је замонашен велики број младих теолога, од којих је сада велики број архијереја српске Цркве. Превео је са енглеског језика класично дело епископа Николаја Вера светих, Катихизис Источне Православне цркве, које је у издању Светог архијерејског синода (1970), доживјело неколико издања и служи као уџбеник за вјерску наставу. Као епископ далматински, фототипски је објавио дело свога претходника на епископској катедри Никодима Милаша Православна Далмација, из 1901. године. Издао је, између осталог Монографију Манастир Крупа 1317-1967, а затим о 200-годишњици смрти приредио споменицу Далматински епископ Симеон Кончаревић и његово доба (1970). Поводом 100-годишњице освећења темеља Далматинске Лазарице 1874-1974, објавио споменицу Далматинска Лазарица и православни Косовљани. Још као епископ далматински објавио је прву збирку својих проповједи под насловом Пазимо на време (1976). Другу и трећу књигу под истим насловом, објавио је манастир Жича 1983. и 1987. године.

Епископ Стефан је проповедао, превенствено на библијске теме. На мајском засједању Светог архијерејског сабора 1978. године изабран је за епископа жичког. У трон епископа жичког владика Стефан је уведен 23. јула 1978. године и наставља дјелатност његових претходника, епископа Николаја, Германа (потоњи патријарх српски) и Василија Костића. Поводом 800-годишњице манастира Студенице објављена је научна споменица Осам векова Студенице. У Жичкој епархији је увео обичај тзв. братских састанака, на којима је са свештеницима своје епархије, у отвореној дискусији, разговарао о актуелним питањима у друштву. Епископ Стефан је био веома активан и признат у свјетским екуменским круговима. Био је члан значајних комисија Свјетског савјета цркава; учествовао је на засједању Комисије за међуцрквену помоћ у Ивердону (Швајцарска) и био домаћин истој Комисији у Жичи. У манастиру Жичи је, 1980. године, организовао теолошки симпозион на тему Проповедање и учење хришћанске вере данас, под покровитељством Комисије за свјетско мисионарство и евангелизацију при Свјетском савјету цркава. У Софији је 1983. године, на Свеправославном скупу одржао предавње на тему Екуменско делење средстава са православног гледишта, а на Мисионарској конференцији у Солуну, 1987. године, такође је говорио о сведочењу Православне цркве у социјализму. Држао је предавања на католичкој фондацији Про Оријенте у Бечу. Као председник Грађевинског одбора за подизање нове зграде Богословског факултета у Београду, свакако је најзаслужнији за успешан почетак и завршетак овог посла. Стални Просветни одбор при Светом архијерејском синоду водио је више година. Због његовог великог доприноса напретку богословског школства, научног и издавачког рада, Богословски факултет му је 1988. године, доделио титулу почасног доктора богословских наука. Владика Стефан је након смрти патријарха Германа словио за једног од највећих кандидата за преузимање трона српске цркве. Током избора за патријарха 1990. године, поред епископа шумадијског Саве и тадашњег епископа рашко-призренског Павла, ушао је у други круг избора. Тада је за поглавара изабран патријарх Павле. Епископ жички Стефан Боца преминуо је 4. фебруара 2003. године у манастиру Жичи. Опело и сахрану у манастиру Жичи, 6. фебруара служио је патријарх српски Павле уз саслужење скоро свих владика српске цркве и великог броја свештенства и монаштва, као и уз присуство мноштва народа.

Спољашње везе

  1. Википедија на српском језику - Стефан Боца.
  2. Епархија Далматинска - Стефан (Боца) (1959-1978)
  3. Светосавље - Епископ Стефан (Боца).
Последње ажурирано субота, 05 март 2011 10:46
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.