By PLAVEB
Николај Мрђа ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 23 фебруар 2011 23:47

Устоличење за епископа аустралијско-новозеландског 1973. године.Владика Николај (Гојко Мрђа, заселак Крња Јела, село Смољани код Босанског Петровца, 30. август 1928) је епископ аустралијско-новозеландски, епископ далматински (1979 – 1991) и митрополит дабробосански.

Биографија

Рођен је од оца Милана и мајке Милице (дјевојачко Кубурић). На крштењу је добио име Гојко. Послије основне школе и ниже гимназије уписује се на Богословију у Призрену 1946. године. Монашки постриг примио је у другом разреду Богословије. На монашењу је добио име Николај. Послије Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду 1953, који је завршио у редовном року. Желио је послије студија да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош. Умјесто одласка у Грчку, Свети архијерејски синод га 1957. поставља за суплента у Богословији Светог Саве у манастиру Раковици у Београду, и на тој дужности је остао до 1964. године. У међувремену је положио професорски испит 1963. године.

Епископ

Године 1964. Свети архијерејски синод СПЦ му повјерава обнављање Богословије у манастиру Крки. Доласком у Манастир Крку вршио је дужност управника двогодишње Богословије, старјешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем 1966. петоразредне Богословије постављен је за њеног ректора. На овој дужности је остао до 1973, када је изабран за аустралијско-новозеландског епископа. Дошавши у Аустралију организује епархијска тијела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре. На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији. На Новом Зеланду оснива Манастир Успења Пресвете Богородице (то је први православни манастир у историји Новог Зеланда).

Свети архијерејски сабор СПЦ га је 1978. изабрао за епископа далматинског. Поред својих епархијских дужности једно вријеме је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то вријеме, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије. Док је управљао Далматинском епархијом саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је 1988. часопис Истина. Администрирао је обновљеном Бихаћко-петровачком епархијом. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме насљеднику епископу Хризостому.

Митрополит

На редовном засједању Светог архијерејског сабора 1992, епископ Николај је изабран за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву. Епархију је преузео у вријеме избијања рата у Босни и Херцеговини. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке Светог архијерејског сабора из 1967, на отварању Духовне академије. Од власти Републике Српске добија за потребе школе објекте у Фочи. Тако је Духовна академија Светог Василија Острошког почела са радом 1994. године. У Духовној академији митрополит Николај од почетка врши дужност проректора и предаје црквено пјевање. Његовим залагањем у просторијама Академије је смјештена избјегла Богословија Света Три Јерарха из манастира Крке. Послије обнављања Богословије у манастиру Крки, Богословија у Фочи је посвећена Светом Петру митрополиту сарајевском. Дужност ректора у Богословији врши митрополит Николај. Од 1997. митрополит Николај предаје Свето Писмо Новог Завјета у Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Његовим залагањем покренут је епархијски лист Дабар.

Поред епархијских обавеза као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је књига: Увод у Свето Писмо Новог Завјета, Тумачење Јеванђеља по Матеју, Тумачење посланице Римљанима, Тумачење посланица I и II Коринћанима, Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону, Тумачење посланице Јеврејима, Тумачење Саборних посланица и Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завјету. Имајући у виду богословско-научни и просвјетни рад митрополита Николаја, Наставно-научно вијеће Богословског факултета у Београду додијелило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена 30. јуна 1999. на Богословском факултету у Београду.

За ово вријеме од када се налази на катедри сарајевских митрополита обновљено је више црква порушених у последњем рату. Подигнут је и један број нових храмова. Реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је више свештеника које је поставио на парохије у Федерацији Босне и Херцеговине, са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на занављању монашког кадра, као и објеката у манастиру Добруну. Члан је Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине.

Спољашње везе

  1. Википедија на српском језику - Николај Мрђа.
  2. Епархија Далматинска - Николај Мрђа епископ далматински (1979 - 1991)
  3. Станимир Спасовић и Србољуб Милетић - Светосавље, Историја Српске православне цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци
Последње ажурирано недеља, 06 март 2011 22:51
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.