By PLAVEB
Стефан Љубибратић ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 24 фебруар 2011 12:46

Стефан Љубибратић (Требиње, 1686 – Војна граница, април 1737), епископ далматински (1719 – 1729) и епископ костајничко-зринопољски (1728 – 1737).

Вукашин, у монаштву Стефан, Љубибратић рођен је у Требињу 1686. године. Одрастао је уз свог стрица Саватија Љубибратића, са којим се 1693. године доселио у Нови, на млетачку територију. Научивши га свему што је и сам знао и упознавши га са црквеним књигама, епископ Саватије га је замонашио, а затим и рукоположио и произвео на степен архимандрита [1]. 

Управу Православне цркве у Далмацији Стефан је примио послије смрти епископа Саватија, јануара 1716. године. Архимандриг Стефан је још за живота епископа Саватија 1715. посјетио „већину далматинских цркава, и тада већ стекао љубав Далматинаца. Кад је умро Саватије, свештенство и народ сматрали су Стефана природним наслиједником Саватијевим у управи далматинске цркве, и ту му власт драговољно сви одмах и признаше”.

Знајући све ово, генерални провидур Анђело Емо признао је 1. августа 1716. „сва права која је уживао покојни Саватије, и тиме власт да управља далматинском црквом”. За епископа га је хиротонисао у Боки на Сретење 1719. патријарх пећки Мојсије. Као владика пребивао је у манастиру Савини и Драговићу. Већ исте јесени епископ Стефан је учинио канонску посјету храмовима своје епархије. Ова посета је „много узбудила надбискупа задарског и бискупа шибеничког који су предузели кораке да се то спречи пошто пото”. Под утицајем Римске курије Млетачка влада је наредила генералном провидуру Алвизу Моћениго „да уклони из Далмације епископа Стевана Љубибратића. Поводом ове наредбе провидур Моћениго одговорио је Влади, 1. марта 1720... Пре свега, он истиче да акција римокатоличких прелата у Далмацији не потиче толико из верских побуда, него се иза њих крије похлепа за влашћу и јачим материјалним приходима”. Моћениго није извршио наређење те му је Млетачка влада 5. септембра 1720. наредила „да изврши њену наредбу од 25. јуна 1720. и уклони из Далмације „callogero serviano”, Стевана Љубибратића” [2].

После Моћенига за генералног провидура дошао је М. А. Дијего. На његов предлог сенат је 11. априла 1722. издао дукал на основу којег је епископ Стефан уклоњен из Далмације. После изгнанства из Далмације епископ Стефан је извесно време пребивао у Лици и у Београдско-карловачкој митрополији. Код митрополита Мојсија Петровића био је намесник и исправник.  Послије смрти костајничко-зринопољског владике Никанора Митровића одређен је 5. септембра 1728. за његовог насљедника, те се 18. фебруара 1729. године одриче управе у Далмацији. На новом положају потврђен је и од државних власти [3].

Умро је априла 1737. године.

Референце

  1. 1.^ Марко Јачов (1984), Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку: Београд : Историјски институт : Просвета, 1984. COBISS.SR-ID : 36914439
  2. 2.^ Епархија далматинска: Стефан Љубибратић, епископ костајничко-зринопољски (1728 - 1737)
  3. 3.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (2. том); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0315-6

Литература

  1. Горан Комар: Митрополити Саватије и Стефан Љубибратић и њихово доба - приморска епископија и митрополија (1653-1762); Херцег Нови (2009) Друштво за архиве и повјесницу херцегновску, ISBN 978-86-908201-8-4 (светигора - разговор о књизи)
Последње ажурирано уторак, 16 август 2011 03:06
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.