Рувим Штрбац (Босна, 1919 - Манастир Драговић 10. фебруар 1968) је био настојник Манастира Драговић.

У чину протосинђела био је 22 године настојатељ познатог и чувеног српског Манастира Драговић у Цетинској Крајини. Било је то вријеме веома тешко за српску православну цркву у том крају. Манастир је од стране хрватских усташа спаљен и срушен током Другог свјетског рата 1941-1945, а Штрбац је преузео настојатељство 1946. године. Својим жаром и заносом младог свештеника и човјека прихватио се послова око подизања порушеног манастира. Када је у томе успио, искрсли су, по манастир, српске православне вијернике у том крају и Рувима, нови тешки тренутци - градња хидроцентрале Перућа на ријеци Цетини, чијим се језером потапа тек обновљени Манастир Драговић са цјелокупном својом непокретном имовином. Отац Рувим поново свим својим снагама даје се на спасавање и продужење живота овог историјски значајног манастира. Скромним средствима подиже, сада по трећи пут нови Манастир Драговић, на новој недалекој локацији, дјелимично преносећи и уграђујући у њега грађевински материјал са старих објеката манастира. Градња на новој локацији повјерена је градитељу Јовану Загорцу. Изградњом новог манастирског здања, спашена је и настављена традиција овог знаменитог српског светилишта. Том акцијом, упркос потапању локалитета старог манастира, манастир је ипак опстао, подигнут над Перућким језером у Цетинској Крајини [1].

Референце

1. 1. Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 1182); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0317-0