Срђан Мркушић (Сињ, 26. мај 1915. - Београд, 30. октобар 2007.), фудбалски голман, спортски радник.

Завршио је Шумарски факултет у Београду и добио звање инжињера агрономије. Радио у Градском зеленилу. Управо са тог положаја као стручњак, помогао спортским клубовима да имају врсна травната игралишта. Завидну репутацију стекао је кроз спорт, посебно фудбал, о постао један од наших најславнијих фудбалских голмана. Висок и стасит, атлетски грађен и врло снажан, посебно се истицао спектакуалрним стилом одбране: далеким "испуцавањем" и честим истрчавањима изван казненог простора (једно време је експериментално играо и - центарфора).

Фудбалску каријеру отпочео у јуниорској (18 година) екипи АШК из Сплита. Исте године је, запажен од тренера Луке Калитерне, прешао у сплитски Хајдук. Следеће године је дебитовао у првом тиму Хајдука, за који је одиграо 35 утакмица.На голу "Хајдука", као голман, привукао је на себе пажњу, те га је најјачи предратни српски фудбалски клуб Београдски спортски клуб (БСК) 1937. године довео у своје редове. БСК је проценио да с Мркушићем умјесто голмана "линијаша" добија идеално решење "не само [за] господара шеснаестерца, него чувара мреже који ће да отклања опасност и далеко од свог гола. У почетку је било невоља с таквим новим начином не само брањења, него и игре. Али је Мркушић све то издржао и до своје 39. године савладао све тешкоће упркос томе што је имао три прелома и једва остао жив 1946. од перфорације слепог црева. Каријеру је завшио, како је говороио, на молбу свог клуба Црвене Звезде, кад му је речено да јој је упропастио већ неколико генерација голмана." (И.Ц. у Политици, 31.10.2007). Упркос свему Мркушић остаје упамћен као голман "трећи бек". У својој ногометној каријер "с БСК-ом је био првак Kраљевине Југославије 1939. и играо у Средеоевропском купу, тада једином озбиљном међународном клупском такмичењу, а Марта 1941. године први пут је бранио за репрезентацију Југославије (у Београду против Мађарске, 1-1).За БСК  је бранио на око 350 званичних утакмица. Током Другог свјетског рата (1941-1945), настала је ногометна празнина.

Послије Другог свјетског рата учествује у оснивачкој скупштини ФК Црвена звезда у којој наставља каријеру од 1946 — 1953. године, када је завршио каријеру у 38-ој години живота. За Звезду наступа 154 пута.Са Црвеном Звездоме је постао шампион државе 1951. и 1953. године и освајао Куп Југославије 3 пута (1948;1949; 1950 године). Кад је 9. септембра 1953. бранио гол београдске Црвене звезде на утакмци са суботичким Спартаком, имао је 38 година, три месеца и 13 дана - чиме је ушао у историју лигашког фудбала некадашње Југославије као најстарији учесник у борбама државног првенства.

Између осталог бранио је и за репрезентацију Југославије на Свјетском првенству 1950. године у Бразилу. На голу репрезентације је био укупно 11 пута. У репрезентацији га је заменио Владимир Беара. Срђан Мркушић је био jедан од 7 фудбалера који су са репрезентацију играли прије и послије Другог свјетског рата.

По завршетку активне каријере, био је функционер у "Црвеној Звезди", Ногометном савезу Југославије и Фудбалском савезу Београда. За фудбалска достигнућа добио је 1969. године Сребрену плакету од Ногометног савеза Југославије. До последњег дана је остао веран Црвеној звезди у чијем је Управном одбору био као представник њених старих асова.

Доживио је релативно дубоку старост - умро је у 93. години живота.Комеморативни скуп је одржан у просторијама Музеја Црвене звезде. Сахрањен је уз заслужене почасти на београдском Новом гробљу.

Референце

1. 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 1287-1288); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0317-0