By PLAVEB
Милош Парента ПДФ Штампа Ел. пошта
субота, 26 фебруар 2011 09:02

Милош Парента (Ислам Латински, Задар, 22. јануар 1867. - Београд, 28. јануар 1943.), ректор богословије, писац.

Рођен од мајке Јоке и оца Андрије, трговца. У Задру је стекао основно образовање а становао је код владике Милаша. Родитељи су му рано умрли. Класичну талијанску гимназију завшрио је 1884. године с највишом оцјеном, такођер у Задру. Те исте године уписује се у задарску Православну богословију и завршава је 1888. године. Образовање наставља у Бечу, гдје струдира на протестантско-геолошком факултету (1888-1890) и дипломира (1890). Двије године признате су му на томе факултету због завршене богословије. Тада је у Бечу паралелно студирао филозофију и славистику, али ова два факултета није завшрио, јер му је истекао рок за стипендију, те је остао без материјалних средстава. Из Беча стиже у Београд и подноси молбу за упис у Велику школу, али ни ту не добија стипендију, па се враћа у Далмацију. Оженио се. Због тога што је био у Београду, аустријске власти га по казни конфинирају на село, гдје остаје 10 година.

Одлично је владао талијанским, старогрчки, латинским, њемачким, руским и француским језиком. Рукоположио га је (1891), епископ далматинско-истарски Стефан Кнежевић. Исте године најприје службује у Полачи па Бискупији (1893-1897). Затим је до 1905. суплент професора Богословије у Задру. Али власти га поново враћају у село, најприје Голубић па Кашић, јер им је због веза с Београдом непоуздан. Четири године касније (1907), постаје професор Богословије у Задру. Ту је до 1918. предавао Апологетику и Догматику и на класичној талијанској гимназији талијански језик. Године 1918. епископ Димитрије Бранковић рукополаже га за протојереја-ставрофора. Те године Италија је припојила Далмацију, ухапсила Паренту и више од годину дана држала га у затвору Ноцера Умбра у Италији. У Задар се вратио 1920. Одмах се укључује у демонстрације против талијанске окупације Далмације. У тим демонстрацијама, а и другим пригодбама, истицао је своју српску опредјељеност, те је због тога био нападан и од хрватских шовиниста. Активно је учествовао у борбама против конкорданта, одлази у Сремске Карловце, гдје добива мјесто професора на Богословији. Годину дана касније (1923) изабран је за ректора те Богословије. Пензионисан је 1928. године.

Године 1922. (28. маја), Гласник, лист Српске православне цркве, објавио је његов чланак под насловом Богословија на приморијиу, у којем говори о историјском и актуелном значењу богословије у Далмацији. "Управо у ослобођеном и препорођено Сплиту треба да се подигне Богословски завод, светионик православља и Српства пред морском пучином... У Сплиту је започело пролатињавање једног дела нашег народа; из Солита треба да пође покрет духовног ослобођења и понарођавања."

Од његових писаних радова објављени су му слиједећи Учење католичанске Православне цркве од Владимира Гете (Задар 1886 - превод с француског), Жртва новог завјета (Задар 1897), Има ли душе - је ли душа бесмртна (1905), Катихета (Сарајево 1906), Апологетика. Издао је Скрипта из Омилитике. Био је више година уредник Патријаршијског гласника и сарадник у  Српском Сиону. У рукопису му је остало највеће дјело Моралка. Био је веома активан и послије пензинонисања. Вршио је црквену службу и држао предавања на јавним трибинама. Умро је веома потиштен након стријељања његовог сина Ненада, народног хероја.

Референце

  1. 1.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 61-62); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0317-0


 

 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.