By PLAVEB
Јеротеј Ковачевић ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 09 март 2011 13:50

Јеротеј Ковачевић (Шибеник, 1815 — манастир Крка, 26. септембар 1891) је био управник манастира Драговића и Крке, архимандрит.

Архимандрит Јеротеј се родио у Шибенику, у познатој српској кући Ковачевића [1]. Прво богословско васпитање задобио је од свога зета, мирањског пароха Василија Војводића. Кад је епископ Јосиф Рајачић у Шибенику године 1833. отворио клирикалну школу, Ковачевић је похађао богословију двије године, а даљње науке је због сиромаштва морао прекинути. Крупски архимандрит Димитрије Перазић га је закалуђерио у манастиру Крупи 30. маја 1835. Још исте године епископ Пантелемон Живковић рукоположио га је најприје за ђакона, а онда за презвитера. Као крупски калуђер, опслуживао је парохије врличку и задарску. Владика Јеротеј Мутибарић произвео га је 19. августа 1845. за игумана и повјерио му је управу манастира Драговића. Године 1853. постао је епископ дотадашњи крчки архимандрит Стефан Кнежевић, који је одлазећи на своје ново мјесто предао управу манастира Крке проигуману Јеротеју Коваћевићу. Године 1854. водио је управу манастира Савине (Бока которска), а управу манастира Крке је преузео 1855. године, а лицем на Божић исте године еписком Стефан Кнежевић га је произвео за крчког архимандрита. Дошавши у манастир Крку, радио је цијелог живота за манастирски бољитак. Поправио је манастирске зграде, подигао лијепи доксат испред саборних ћелија, садио је винограде, обрађивао поља и подизао економско стање манастира Крке.

Сав га је околни народ цијенио због његове ревности, учености и беседништва, па су га изборници Книнског среза 1864. године изабрали за  посланика у покрајински сабор, који га је исте године послао у царевинско вијеће у Беч. Посланичке дужности вршио је све до 1875. године. Када је године 1867. одржана Славенска етнографска изложба у Москви, обишао ју је и Јеротеј и том приликом посјетио многе руске манастире и добио на дар много црквених сасуда, одежда и црквених књига, којима је снабдио далматинске манастире и сиромашне цркве. Године 1871. постао је почасни конзисторијални члан. Далматинска влада поверавала му је у више наврата важне послове, које је он у корист народа свесно обављао, а за заслуге у црквеном погледу поверио му је епископ Никодим Милаш врховни надзор над манастирима, именовавши га својим егзархом и давши му право да код богослужења носи митру. Напрасно је преминуо у 76. години живота. Сахрањен је у братској гробници манастира Крке. Од његове оставштине крчко братство је основало просветни фонд под његовим именом.

Референце

  1. 1.^ Дигитална народна и универзитетска библиотека републике српске: Дабро-босански источник, стр. 492
  2. 2.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине : биографије (2. том, стр. 332) ; Нови Сад : Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0316-3
Последње ажурирано уторак, 22 март 2011 22:14
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.