By PLAVEB
Насловна Знаменитости Далматинска епархија Цркве Свете Тројице у Трибњу - Шибуљини
Цркве Свете Тројице у Трибњу - Шибуљини ПДФ Штампа Ел. пошта
субота, 19 март 2011 13:07

Цркве Свете Тројице у Трибњу - Шибуљини је српска православна црква подигнута 1830. године. Трибањ је једно од најистуренијих мјеста сјеверног дијела епархије Далматинске у обалном дијелу мора, испод Велебита, једна мала оаза Српско - православног живља.

Постоје двије цркве у мјесту, једна на самој обали уз магистралу, Светог арангела Михаила која је недавно обновљена и друга, нешто старија, Црква Свете Тројице на гробљу, која је у врло лошем стању.

 

Данас се, некада велики Трибањ, раслојио у три села Трибањ-Шибуљина, Трибањ-Крушчица и Трибањ-Св. Марија Магдалена. За породице Јовић и Којић из Шибуљине се зна да су у првој половини XIX вијека примиле римокатоличку вјеру. Према „Шематизму Источно Православне Српске Патријаршије“ из 1925. године Трибањ је био „неовисна капеланија“ Задарског протопрезвитерата. Црква Свете Тројице је служила као гробљанска капела, смјештена је у источном и височијем делу Трибња - Шибуљине, а црква Светог архангела је на друму који иде уз саму обалску линију.
 
Архангелска црква сазидана је 1865. године, за време далматинског епископа Стефана Кнежевића (1806-1890), великог архијереја и још већег неимара и задужбинара своје родне Далмације. Парохијски дом је подигнут 1869. године уз поменуту цркву. Оба трибањска светишта су мала по размјерама, сведоче о топлој побожности далеких времена, али и немо указују на трагизам који је у XX вијеку задесио Српску православну цркву у западним крајиштима.

Историја

Обнова Цркве Свете Тројице у Трибњу - Шибуљини 1837. године

И ево једног кратког историјског из обнове и рада црквеног живота у Трибњу - Шибуљини [1].

Јерeј Спиридон Калинић, син почившег јереја Герасима родом из Билишана, би рукоположен за свештеника од његова високопреосвјашченства Господина Архијереја Јосипа Рајачића у Шибенику, 15. априла 1834. љета, од куда послат за администратора на парохију Обровачку којој припадало једно удаљено село Трибањ при Велебиту покрај мора, удаљено од Обровца 30. миља.

Перви пут кад дођох походити своје удаљене парохијане у дан светачни, не нађе их при њиховим домовима, већ у цркви римокатоличкој на Љуботићу, клечећи и крстећи се по обичају римокатоличком, што ме је врло гануло у сердце видећи своје стадо изгубљено.

У цијелом селу нађем 25. домова и до 190. душа нашег вјероисповједника. За одвојити пак своје парохијане од римокатолика, носио сам им често у празничне дане из Обровца сосуде церковне, Антиминс и књиге. И преко два љета совершавао им света Богослужења, у зимно доба у Матијашици у кући Пилипа Пољака у Трибњу, а у љетно доба, будући би сви с благом одселили за водом и пашом у планину на Рујно, и тамо би им такођер често под једним једром од брода совершавао света богослужења, а по свршетку истога учио би их наук христјански, који су веома радо слушали и учили, а потом  сваком би светио водицу у благу.

За утврдити пак боље своје парохије стада у нашем благочестију, намисли и оде ондашњем Господину Епископу Пантелејмону Живковићу у Шибеник и описа му биједно стање својих парохијана.

Љета  1835, молећи га да ми дозволи милостињу купити за помоћ за истом саградити једну капелу на једној зидини која се налазила на циматорију, гдје су се наши Трибљани погребали (значи да је постојала нека грађевина раније).

И будући получио од истог Епископа дозволеније упути се у Задар гдје са господином Гавром Живковићем поче купити милостињу, на ком сврху приложи господин Алекса Петровић - престолне иконе, Богдан Вуковић - прагове за капелу. Обшчество задарско у цванцикама фл. 50, који новац уложи за мајсторе за покрити речену капелу.

У Шибенику пак даде Његово Високо Преосвјашченство Господин Пант. Живковић двије иконе престолне налазећи се сад у Обровцу, а у Скрадину господин Јово Синобад крст, који такођер налази се у Обровцу у Светој Тројици. А у Обровцу приложи господин Марко Радуловић, звоно на звоник, Господин Стефан Симић купио је тикуле за салиж, тако се неуморном ревности и настојањем вишереченога Калинића и помоћу и добротом дародатеља сагради ( обнови ) предречена капела на радост и утјеху Трибљана.

Речену по заповједи Дијацалнога Господина Епископа освети Господин Надзиратељ Георгије Вуиновић љета 1837. и даде јој име Пресвјатаја Тројица.

Референце

  1. 1.^ О. Ђуро Скочић "Из епархије Далматинске" (стр. 27 и 28), Истина: Лист српске православне Епархије далматинске, година II; Број 3; Книн, јун 1989.

Спољашње везе

  1. 1.^ Радован Пилиповић, сајт Православље: Православље на северном Јадрану.
  2. 2.^ Сајт Јадовно: Трагедија села Трибањ-Шибуљине.
Последње ажурирано недеља, 20 март 2011 13:39
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.