Насловна Пројекат Архива вијести Човјек сликарског шарма
Човјек сликарског шарма ПДФ Штампа Ел. пошта
четвртак, 24 март 2011 14:17

Отворена изложба Живка Стојсављевића  Титрај унутрашње светлости (Галерија РТС, 7. април)

АутопортретКада угледамо кркљанац неријетко помислимо да се – или нешто бесплатно дијели или се што-год занимљиво дешава. У Галерији РТС синоћ се збивало ово друго – приређена је изложба сликара Живка Стојсављевића, Бенковчанина, рођеног на почетку прошлог вијека. (даље)

Сликаров унук, млади Константин Новаковић, осмислио је и приредио ову изложбу, покушавши тиме ништа нарочито претенциозно – да уживање у стваралачком опусу свога дједа подијели с другима. А тих других је синоћ било доста. Дошли су не би ли на једном мјесту и у једном дану видјели све оно вриједно и добро што је овај сликар поетскореалистичке школе насликао.
 
Међу сликама било је оних из његове најраније, далматинске фазе, а међу њима најпримјетнија – Книнско народно коло из 1928. Ова слика, чија је ширина око два метра, приказује двоје средњовјечних људи у игри која наизглед личи на коло. Окружени својим комшијама хватају се за руке и почињу – наслућујемо – играти. Иза њих камењар и таласасте планине, а испод трава, мека и влажна. 
 
Након пресељења у Београд 1931, овај сликарски Каубој започео је своју београдску фазу. Логично! На сликама се запажају приморски мотиви, преовладава углавном плава боја, а расположење – сјетно. С обзиром на то да се у теорији сликарства четврта деценија 20. вијека сматра величанственим повратком инстинкту и сензибилитету умјетника, онда је ово модро плаво море у равном Београду – сасвим разумљив потез Стојсављевићевог киста. Има, наравно, и слика мртве природе, ентеријера и градских призора. Не мање важних и добрих. Додуше, како за кога.
 
Зеленоплава фаза, која је услиједила након рата, чини се најдоминантнијом. Трајала је десетак година и била врло интимистичка, готово дубоко психолошка. Гледалаца се увијек дојми Двориште у Ужичкој улици (1947). Иако се чини да је то само слика неколико процвјеталих стабала, није потребно много се примаћи и примејтити у даљини – Неког
 
Чак је и чувени Стојсављевићев аутопортрет – Зелен. Овај рад који приказује умјетника на његовом радном мјесту, у атељеу или негдје у природи, а који се нашао на насловној страни изложбеног каталога, одише – лирским штимунгом. Ко га је познавао, могао би и рећи има ли слика везе са сликаром или нечим другим – сликаровим. Они који његов лик знају једино с фотографија, наслућују да је ријеч о ведром човјеку. И умјереном. Попут његових слика. У њима нема стваралачке хаотичности и тјескобе. Ако је и постојала, десила се прије завршне фазе у раду. Јер оно што се види је – мир. Тако насушно потребан мир.
 
С мог балкона, Мостови на Сави, Венеција у Земуну – ови радови насликани су током сликаревог живота у српској престоници. А кажу да је често шетао улицама града, носећи у руци разпето платно, штафелај и кутију с бојама. Ваљда је тако инспирисао многе своје ђаке, радећи као професор у Првој београдској гиманзији. Тој инспирацији –  кажу – нису недостајале боје и гланц. Била је одвише људска.
 
И пред крај свог живота, све до 1978, с стваралачким еланом и далматинским темпераментом, преовладала је колористичка фаза. Боје живе и животне, мотиви разни и разнолики. У каталогу штампаном поводом ове изложбе, посљедња слика је из 1977. године – На Калемегадну. И тада је било прољеће као и сад. Додуше, чини се веселије од овог двије хиљаде једанаесте.
 
Живко Стојсављевић је био углавном београдски сликар. Јер је живио у Београду. Али његови мотиви и боје су често – приморски. И подсјећају на Далмацију. Нетенденциозно. Но за право уживање у његовој умјетности није важно ни једно ни друго. Онај неизрециви ужитак је сасвим довољан. И окрјепљујући. 
 
Изложба је отворена до 8. маја 2011. 
 
 
 
Извори
 
1. Галерија РТС – Живко Стојсављевић Титрај унутрашње светлости 
2. Википедија – Живко Стојсављевић
3. Изложбени каталог, аутор Константин Новаковић
 
 
Последње ажурирано уторак, 11 октобар 2011 09:20
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.