Национални парк Крка ПДФ Штампа Ел. пошта
понедељак, 04 април 2011 12:25

Национални парк Крка.

Национални парк Крка је један од осам националних паркова у Хрватској. Налази се у сјеверној Далмацији, у Шибенско-книнској жупанији, само неколико километара сјевероисточно од града Шибеника, а између Книна и Скрадина. Проглашен је националним парком 1985. године. Укупна површина овог националног парка износи 109 km2, а заштитном зоном обухваћен је горњи и средњи ток ријеке Крке, по којој је парк добио име. Основни природни феномени овог подручја су многобројна језера и слапови (водопади) и изразито богата и разнолика флора и фауна.

Хидроелектрана Јаруга испод слапа Скрадинског бука је друга најстарија хидроелектрана у свијету и прва у Европи. Саграђена је 28. августа 1895, само три дана након прве свјетске хидроелектране на слаповима Ниагаре.

Историја

Крка је постала националним парком 1985. године и седми је по реду национални парк у Хрватској. Подручје обилује бројним историјским и културним споменицима, као што су остаци насеља, утврђења и цркава из средњег вијека. Најстарији пронађени налази свједоче о присуству човјека још у палеолиту. Пронађени су остаци античког водовода римске Скардоне.

Неки од најважнијих објеката су: православни Манастир Крка са својом богатом умјетничком збирком и фрањевачки самостан на отоку Висовцу. Православни манастир је основала сестра цара Душана 1345. године и током вијекова је био најзначајнији духовни и културни центар православља у Далмацији.У парку се могу наћи и млинице на Рошком слапу и Скрадинском буку, споменици руралног градитељства који такође имају културно-историјско значење.

Опис парка

Слап Крчића на старој разгледници.

Ријека Крка је од извора до ушћа на дужини од 75 километара створила неколико природних атракција које се држе најзначајнијим хидолошким и геоморфолошким феноменима крша уопште. Већ само „рађање“ ријеке на источном рубу Книнског поља украшено је са 20 метара високим слапом потока Крчића, који тече кањоном од подножја Динаре и обрушава се равно у извор Крке. Заправо то је један хидрографски сиситем који је, привидно, површински претворен у два.

Првих неколико километара Крка тече сликовитим Книнском пољем, а на његову западном рубу, у самом Книну улази у познати кањон, који ће напустити тек 50 километара касније, у подручју гдје се њезина вода мијеша с морском. Управо тај је кањонски дио највреднији; такав је облик ријечне долине сам по себи привлачан, а Крка је у њему створила 7 седрених слапова и неколико језера који у крајолику околног, готово полупустињског камењара крeчњачке заравни, дјелује чудесно и нестварно попут фатаморганa. (Седра је кречњачки седимент који се посредством алги и маховина излучује у води, богатој отопљеним кречњаком. У нормалним приликама – посебно ако је вода чиста – седра таложењем расте па се у ријечном кориту стварају природне преграде и слапови, а узводно се формирају језера).

Први слап је Билушић-бук, десетак километара низводно од Книна. Његова првобитна висина је била око 20 метара, али је крајем 19. вијека дјелимично просјечена због узводних поплава. Два километра ниже почиње 1300 метара дугo и до 400 метара широко Бјелобер или Ћорић језеро. То је језеро формирала идућа, 15 метара висока седрена баријера – Брљан. Тај слап, међутим као и идућа три (скупина Манојловац – висока 53,3 m, Рошњак 8,4 m и Миљацка 23,8 m) има воду само за виших водостаја због захвата воде за хидроелектрану „Миљацка“.

До идућег слапа, Рошког, Крка тече живописним кањоном који испод Аранђеловца (манастир Св. Архангела) постаје готово сасвим окомит и 150 m дубок. Рошки слап богато је разграната баријера која почиње малим каскадама, а завршава са 15 m високим слаповима. Укупна је висина слапа 25,5 m. У амбијенту високих стијена и низводног Висовачког језера Рошки слап је један од најлијепших локалитета на Крки.

У подножју Рошког слапа почиње највећи ујезерани дио тока, дуг 13 km, а широк и до 1km. Његов је средишњи и најшри дио Висовачко језеро (према истоименом самостану и цркви на убавом поточићу усред њега). Стране језера такођер су у већини кањонске, најуже мјесто – звано Међу гредама – с окомито набраним слојевима кречњака вјеројатно је најлијепши и најромантичниј детаљ 200m дубоког кањона.

Завршни дио језера увлачи се и у Чиколу, приток крке, која овамо долази од Дрниша, такођер занимљивом кањонском долином, усјеченом у исту кречњачку зараван као и Крка. Посљедњи и најразвијенији слап Крке – Скрадински бук – према многим ауторима, најљепши је седрени слап у Европи. Његових 45,7 метара висине распоређено је у 17 што виших, што нижих степеница између којих се формирао низ минијатурних зеленоплавих језера.

У подручју Скрадинског бука Крка се додирује с морском водом, иако до „правог“ мора преостаје још 20-так километара. Ријеч је дакле о долини Крке која је потопљена дизањем морске разине након легедног доба. То је низводно од Скрадина, најприје пространо Прокљанско (Прукљанско) језеро са благим падинама, а затим поново сужена долина стрмих страна све до Шибеника [2].

Биљни и животињски свијет

Биљни свијет уз Крку, иако стољећима деградиран сјечом и пашом, занимљив је и разноврстан. Међу природним шумским заједницама у кањону налазимо и листопадне (медунац, граб, црни јасен) и зимзелене (црника) листаче. Ове посљедње су посебно занимљиве јер се попут заљева увлаче у Крку дубоко у копно (нпр. Шума Мачковица код Висовца), тј. у простор листопадних врста. Маслину ћемо такођер наћи све до Рошког слапа. За крајолик су необично значајни многобројни шумарци бијелог и алепског бора [2]. Посљедњих десетљеца запажен је природни процес обнове вегетације усљед смањене сијече дрва и ограничења екстензивног сточарства.

Биљни покров карактерише око 800 врста међу којима је више илирско-јадранских ендема. Највише је медитеранских флорних елемената (око 60 %), затим јужноевропских (око 20 %), а остатак чине биљке широке распрострањености и козмополити. Од зимзелених елемената највише су заступљени храст црника (Quercus ilex), зеленика (Phillyrea latifolia) и трсља (Pistacia leutiscus), а од листопадних бијели граб (Carpinus orientalis), црни јасен (Fraxinus ornus), маклен (Acer monspesulanum) и храст медунац (Quercus pubesceus).

Пошумљавало се углавном алепским бором (Pinus halepensis) и црним бором (Pinus nigra). У мочварној вегетацији уз рубове слатководних језера заступљени су: трска (Phragmites communis), шиљевина (Schoenus nigricans), обична главица (Holoschoenus vulgaris), ситинац (Juncus obtusiflorus), лопоц (Nymphea alba) и локвањ (Nuphar luteum) [3].

Фауна је иначе само дјеломично истражена. Неки фаунистички елементи посебно су богати и занимљиви: ихтиофауна (рибе), херпетофауна (водоземци и гмизавци) и орнитофауна (птице). У слатководном дијелу Крке утврђено је седамнаест врста риба из шест породица. Од тога су седам ендеми јадранског подручја, а једна од четирију врсти из породице пастрва (Salmonida) - Salmothymus obtusirostris krkensis Kar. 1926, обитава само у Крки. Утврђени ендеми још су: главатица (Salmo marmoratus), свал или стругац (Salmo marmoratus), дрља (cardinius erythrophthalmus hesperidicus), оструљ (Aulopyge hugeli), мрен (Barbus plebesus) и илирски клен (Leuciscus illyricus).

По богатству (221 врста) и фаунистичкој структури Крка је један од најзначајнијих орнитолошких резервата у Хрватској, а уврштена је и међу орнитолошки највреднија подручја Европе. Посебно је значајна кањонска орнитофауна, која садржи бројне ријетке и угрожене врсте: сури орао (Aquila chrysaetos), орао змијар (Cyrcaetus gallicus), соколови (Falconidae), сове (Strigidae), чиопе (Apodidae), ластавице (Hirundinidae) и др. Подручје парка занимљиво је и за сеобу и зимовање мочварних птица као што су разне врсте чапљи (Ardeidae), дивље патке и гуске (Anatidae), ждралови (Gruidae), прутке (Tringa sp.), шљуке (Scolopacidae). У кањону се гнијезде и ријетке грабљивице.

Велики зелембаћ у националном парку Крка.

Међу водоземцима чести су обични водењак (Triturus vulgaris), сива губавица (Buffo buffo). зелена жаба (Rana esculenta) и др, а међу гмизавцима велики зелембаћ (Lacerta trilineata), блавор (Ophisaurus apodus), кућни мацаклин (Hemidactylus turcicus) , чанчара (Testudo hermanni), европска корњача (Emys orbicularis) те змије четверопруги кравосас (Elaphe quatuorlineata), црвенкрпица (Elaphe situla leopardina), модрас (Malpolon monspessulanus) и обични поскок (Vipera ammodytes). 

У фауни сисара проналазимо чагља (Canis aureus), твора (Mustela putorius), куну бјелицу (Martes foina), јазавца (Meles meles) те врло проријеђену и угрожену видру (Lutra lutra) [4]. 

Ако наведеним природним особинама додамо да уздуж Крке има и неколико прворазредних културно-повијесних локалитета (особито Висовац и Аранђеловац), можемо закључити колико је значење овог резервата и будућег националног парка не само у знанственом и културном, него и туристичко-привредном погледу. Јер из године у годину све је више оних који желе видјети тај јединствени драгуљ наше природе [2].

С руба кречњачке заравни отварају се незаборавни видици на језерски дио Крке између Рошког и Скрадинског слапа.

Галерија - Бурнум

За више инфромација погледајте чланак: Бурнум

Фотографије су направљене 3. августа 2016. године.

Галерија - Рошки слап

Галерија - Скрадински бук

Извори

  1. 1.^ Википедија на српском језику: Национални парк Крка
  2. 2.^ Емилија Самболек-Хрбић: Природне знаменитости Хрватске: Крка, стр. 27-29 (1974) Загреб.
  3. 3.^ Сајт (botanic.hr): Флора националног парка Крка.
  4. 4.^ Сајт (botanic.hr): Фауна националног парка Крка.

Спољашње везе

  1. Званичана интернет презентација Национални парк Крка.
  2. Интернет сајт Географија.хр (Петра Радењак 4.5.2009) НП Крка, туризам и одрживи развој 1. дио.
  3. Интернет сајт Географија.хр (Петра Радењак 15.6.2009) НП Крка, туризам и одрживи развој 2. дио.
Последње ажурирано понедељак, 05 септембар 2016 15:51
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.