Парк природе Вранско језеро је парк у којем се налази највеће језеро у Хрватској. То је језеро заправо крашко поље испуњено водом и риједак примјер криптодепресије. Налази се у сјеверној Далмацији у Равним Котарима.

Доминантна карактеристика Парка је посебни орнитолошки резерват, готово нетакнутих природних станишта птица водарица, ријетког мочварног система, велике биоразноликости, изузетне научне и еколошке вриједности.

Додатну вриједност Парку даје изобиље квалитетне рибе за спортски риболов.

Вранско језеро

Вранско језеро  (3000 ха површине) се налази недалеко од Биограда на Мору. Ријеч је о потопљеном крашком пољу које се пружа паралелно с морском обалом; дуго је 13,6 km , а широко око 2,2 km. То је плитко језеро с просјечном дубином до 2 m. Воду добива од оборина и неколико извора. Спојено је с морем низом природних подземних канала, а на најјужнијем дијелу прокопаним каналом
Просика. Веда је у језеру бочата, тј. сланкаста.

Западно од Вранског језера пружало се пространо мочварно подручје које је данас исушено и претворено у пољопривредне површине под ораницама, ливадама и виноградима. У сјеверозападном куту Вранског језера преостало је, међутим, нешто природне мочваре, обрасле
густом трском и другим мочварним раслињем.

На цијелом медитеранском подручју Хрватске од Истре до Неретве нема предјела слична сјеверозападном дијелу Вранског језера. Ту задивљује богатство различитих врста птица (гњураца, лисака, водених кокошки, патака). На мочварним ливадама и пашњацима можемо срести пољске шеве, плиске и вивке. И управо на томе малом простору природне мочваре, која није већа од 90 ха, обитава и гнијезди се једина и посљедња медитеранска колонија различитих врста Чапаља у Хрватској (Чапља дангуба, чапља жута, мала бијела чапља, чапљица вољак, букавац небоглед)

Од рибљих становника Вранског језера особито су значајне јегуље, ципли и гавун. Јегуља долази у језеро подземним путем, док се ципли убацују откад људи памте. Поред ових двију врста живе овдје и лубин, комарча, лист и др. Након 1948. године унесене су у језеро нове слатководне врсте риба: шаран, сом, карас,  сунчаница, лињак и црвенперка, које су пореметиле дотадашњу равнотежу у језеру. Нови становници, типичне слатководн еврсте размножиле су се, па су јегуље и ципли изгубили свој животни простор.

Најзанимљивија риба Вранског језера као и осталих ријека и ријечица је Јадранског слива свакако је јегуља. Сјетимо се овдје начас њезина живота. Колијевка јој је Саргашко море у Атлантском оцеану између оточја Бермуда и Малих Антила, гдје се безброј ситних
јегуљица измријести и путује топлом Голфском струјом према копну Европе и Сјеверне Америке. На своме дугом путовању преобразе се из лептокефала - листу сличне рибице - у јегуљице. Кад дођу до копна, мужјаци, који су мањи од женке, остају у полу сланој води доњи хтокова и ушћа ријека. Женке улазе у слатке воде не бирајући пута; често прелазе из воде у воду преко мочварних ливада, пењу се уз стијене и влажне зидове док не дођу до мјеста у статкој води гдје ће проборавити готово 10-12 година. Ту проводе живот ноћних грабљиваца, прождрљиве су, а хране се рибама, жабама, раковима, па чак и младим паткама. Зими проводе зимски сан закопане у муљу. Ту остају 12 година док не постану полно зреле, а тада их непојмљива снага инстинкта тјера према мору. То је уједно њихов дугачки пут у смрт.

Примијежено је да се полно зреле јегуље спуштају у море за олујних ноћи; ту их очекују полно зрели мужјаци и заједно настављају далеки пут до мјеста гдје ће продужити живот своје врсте. И тако Вранско језеро пружа окриље једној занимљивој животној заједници [1].

Референце

1. 1.^ Емилија Самболек-Хрбић: Природне знаменитости Хрватске: Вранско језеро, стр. 33-34 (1974) Загреб.

Спољашње везе

1. Званична интернет страна: Парк природе Вранско језеро.