Церовачке пећине ПДФ Штампа Ел. пошта
недеља, 10 април 2011 19:20

Церовачке пећине су највеће шпиље у Хрватској. Налазе се четири километра југозападно од Грачаца, на сјеверно источној падини велебитског брда Црнопац (1403 m), у јужном дијелу Парка природе Велебит. Ове су пећине једно од највећих налазишта пећинског медвједа у Хрватској, а пронађене су фосилне људске кости и бронзана сјекира. Та људска кост припадала је тзв. "ловцу на спиљске медвједе" из горњег плеистоцена који је ту живио отприлике прије 20 хиљада година.

Опис

У Хрватској досад је забиљежено неколико хиљада спелеолошких објеката (спиље, понори), а многи од њих тек су дјеломично упознати. Важније спиље у Хрватској су стављене под законску заштиту као споменици природе: Врловка, Локварка, Ветерница, Самоградска, Церовачке, Врањача, Модра, Мочиљска, Рача, Леденица, спиље националних паркова и многе друге - такмиче са љепотом својих украса, величином својих дворана и жубором подземних вода.

Међу набројеним спиљама у Хрватској, Церовачке (Горња и Доња) вјеројатно су најљепше. Откривене су приликом градње Личке пруге (Загреб-Сплит) 1923/24. године, а открио их је градитељ пруге Никола Туркаљ. Налазе са на сјевероисточној падини Велебита, изнад засеока Кесићи, око 4 km југоисточно од Грачаца. До њихових подножја води одвојак цесте Грачац-Книн. Име су добиле по жељезничкој станици Церовац.

Дужина пећина износи 3.800 m, а читавог система 4 километра. Горња пећина дугачка је 1200 m (главни ходник 800m), а Доња 2400 m (главни ходник 1 350m). Између њих налази се знатно мања, Средња пећина. Претпославља се, међутим, да су и дуже, што ће потврдити идућа истраживања и копања у завршним дијеловима. Просјечна је температура у шпиљама 11°C.

Оно по чему су ове спиље најпознатије, пећински су украси: сталагмити, сталактити, сигасте превлаке, ступови, завјесе, калцитне конкреције и изузетно велике каменице. Осим ових седиментних творевина Церовачке спиље обилују и ерозивним формама у основној стијени (вапнена бреча) те понорима и “димњацима”. Димензије су подземних дворана замјерне, с висином и више од 30 m.

Већина спиља заправо су корита некадашњих подземних токова, па су и Церовачке спиље створене радом вода које су понирале на контакту ранијег нивоа поља и велебитског масива. Различите висине спиљских улаза говоре о поступном снижвању поља, до којег је дошло одношењем растреситог материјала управо каналима данашњих спиља. Некадашње мале пукотине проширене су ерозијом воде и донесеног материјала што се види и по многим ерозивним облицима које налазимо уздуж обију спиља. Претпоставија се да опћи смјерови спиљских ходника иду према Зрмањи и мору, слично утврђеним везама неких данашњих понора Грачачке котлине с врелима у сливу Зрмање. Можемо дакле рећи да данас познамо тек мањи дио ових спиља, а није невјеројатно да ће идућа истраживања довести и до водотока који данас пониру рубом Грачачког поља.

Осим тих физичко-спелеолошких и естетских вриједности, Церовачке спиље су значајна палеонтолошка и археолошка налазишта. По налазима дилувијалне фауне (ледено доба) ове спиље се убрајају међу најбогатије у Хрватској посебно то вриједи за мноштво остатака спиљског медвједа. Судећи по налазима костију и керамике (илирско - келтска култура), спиљама се служио човјек: најприје у палеолиту повремено, ловећи спиљске животиње, а затим и као сталним боравиштем, особило у жељезно доба. Као геоморфолошки споменик природе, заштићене су 1961. године као "посебни геоморфолошки резерват".

Набројене занимљивости дају Церовачким спиљама и велику туристичку вриједност, посебно након отварања нових сувремених цаста [1].

Референце

  1. 1.^ Емилија Самболек-Хрбић: Природне знаменитости Хрватске: Церовачке пећине, стр. 86-87 (1974) Загреб.

Спољашње везе

  1. Фото-албум Picasa: Фотографије јужног Велебита и Церовачке пећине
  2. Интернет сајт Географија.хр (Невен Бочић 9.10.2009) Церовачке шпиље и други крашки феномени масива Црнопца.
Последње ажурирано недеља, 10 април 2011 22:39
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.