Далматинац
Други називи	Далматинер
Особине
Тежина	мужијак 15–32 kg
	женка 16–24 kg
Висина	мужијак 53–66 cm
	женка 46–63 cm
Длака	Кратка, глатка, густа
Боја	Потпуно бијела основна боја, црне или загасито смеђе тачке, на удовима мање него на тијелу
Животни вијек	10-13 година
Класификација
ФЦИ (FCI)	Група 6, секција 3
Класа	Пас за друштво и пратњу

Далматинац или далматинер је раса паса лако препознатљива по бијелој длаци с карактеристичним црним мрљама или мрљама боје јетре. Познати тачкасти слој длаке јединствен је за далматинске псе. Далматинац је назван по Далмацији, али је данашња врста узгојена у Великој Британији [1].

Порјекло и назив

Порјекло ове расе још није потпуно утврђено. Назив расе потиче од Далмације, где је врста веома гајена. Раније је у Енглеској назван „пас за кочије“, јер је био овлашћени пратилац кола, а касније је у Америци био члан посаде ватрогасних кола, па и маскота читаве корпорације. Појавом аутомобила, ова раса је била на путу да нестане, али је филм Волта Дизнија „101 далматинац“ снимљен 1959. године допринјео њеној популаризацији и одржању. Вјерује се да потиче из Далмације, али постоје и претпоставке да потиче од бенгалског брака, расе која је нестала, а која је била позната у Енглеској у 18. вијеку [2].

Одлике расе

Мужјак је висок  53–66 cm, а женка 46–63 cm. Достижу масу од 24 до 32 килограма. Грудни кош је дубок и не превише широк, леђа снажна, а слабине истакнуте. Крста су јака и извијају се у благи лук. Реп је дебео у корјену и стањује се према врху, мало је савијен и није постављен ни превисоко ни прениско. Предњи удови су прави, а задњи заобљени. Глава је са равном лобањом, а њушка, која је дугачка и јака, никада није шиљата, а врх јој је црн или смеђ што зависи од мрља на тијелу. Мрље су иначе црне или боје џигерице и треба да имају јасне контуре и да буду правилно распоређене по тијелу. Длака, која је у основи бијела, је кратка, оштра, густа, глатка и сјајна. Очи су округле, живахне и сјајне, а уши су постављене прилично високо. Врат је дугачак и без подгушњака.

Далматинац је умиљат, вјеран, живахан, весео и осјећајан. Одликују га и снага, издржљивост и брзина и могуће га је обучити за лов, али и за пратњу слијепих особа [2]. Женка је веома плодна и доноси на сијвет младунце који су потпуно бијели. Мрље се појављују дванаестог дана по рођењу.

Референце

1. 1.^ Joan Palmer, Slikovna enciklopedija pasa, str. 28; Rijeka (1998) ISBN 953-6029-28-6
2. 2.^ Пјер Русле-Блан, Ларусова енциклопедија паса: Земун (2006) ЈРЈ, ISBN 86-7609-369-5

Спољашње везе

1. Кинолошки савез Хрватске, Хрватске аутохтоне пасмине паса: Стандард - Далматински пас.