Поскок
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Reptilia	Гмизавци
Ред	Squamata	–
Подред	Serpentes	Змије
Породица	Viperidae	Љутице
Род	Vipera	–
Биномијална номенклатура
Vipera ammodytes (Лине, 1758)
Подврсте
Vipera ammodytes ammodytes
Vipera ammodytes gregorwallneri
Vipera ammodytes meridionalis
Vipera ammodytes montandoni
Vipera ammodytes transcaucasiana

Просјечна дужина поскока је 50—70 cm, а максимална дужина је око 1 m. Изражен је полни диморфизам који се одликује у величини јединке. Јединствена карактеристика поскока, по којој је лако препознатљив, је „рог" на предњем дијелу главе, изграђен од 9—12 плочица организованих у 2 (или 4) реда. Боја поскока јако варира, од сиве, благо жуте до свијетло браон, у зависности од поднебља у којем га налазимо. Заједнчко обиљежје свих јединки је тамно браон или црна цик-цак пруга која се протеже цијелом дужином леђа. Доња страна, иначе кратког репа, пребојена је код јединки оба пола жутом, црвеном или свијетло зеленом бојом.

Његово станиште се простире са сјевера, од југа Швајцарске и сјеверне Италије, преко Словеније, Хрватске, Босне, Србије, Бугарске, Румуније па све до Кавказа. Налазимо га и у Далматинској Загори и Лици, на Медведници [2], па и на простору Босне. У Србији и Црној Гори јаваља у готово свим предјелима. Од терена највише воли сува и каменита мјеста обрасла трњем и ниским растињем, као и рубове свијетлих шума. Можемо га срести до 1.000 метара надморске висине. 

У потрагу за храном креће у касним поподневним или вечерњим сатима. Значајан удио у исхрани чине ситни сисари и мишеви, а у јесењем периоду и птице које хвата на тлу као и на нижим гранама жбунастог растиња и дрвећа. У том периоду је јако опасан за људе који могу настрадати услед угриза за врат или главу, јер је пут отрова од мјеста уједа до виталних органа знатно мањи него када је ријеч о уједу за екстремитете. Плен након уједа убрзо бива онеспособљен за бјег, а поскок га проналази одлично развијеним чулом мириса или помоћу топлотних рецептора.

Европски поскок је наша најотровнија змија. Отров садржи супстанце које изазивају некрозу ткива, али и уништава крвне тромбоците усљед чега може доћи до крварења у унутрашњим органима. Сам ујед често није болан, али се након неколико минута јављају пратећи симптоми у виду главобоље, вртоглавице, убрзаног рада срца, отежаног дисања и повраћања. Зуби поскока могу бити дуги и до 1 cm што омогућава змији да ефикасно убризга отров у дубље дjелове ткива и мишиће, што доприноси бржем ширењу отрова кроз организам. Зато је важно да се против-отров добије у што је могуће краћем року. Смрт код физички јаких и здравих особа наступа ријетко, док је код старијих особа и дјеце скоро загарантована у случају не правовремено пружене помоћи [1].

У Европи постоје 3 подврсте [3]: