Шарка ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 13 мај 2011 22:35
Шарка
Шарка. Фотографија је преузета са википедијине оставе
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Reptilia Гмизавци
Ред Squamata
Подред Serpentes Змије
Породица Viperidae Љутице
Род Vipera
Биномијална номенклатура
Vipera berus (Лине, 1758)
Подврсте
Vipera berus berus
Vipera berus bosniensis
Vipera berus prester

Шарка или риђовка (Vipera berus) је врста змије из породице љутица. Најраспрострањенија је змија Европе.

Опис

Шарка је здепаста и спора, веома кратког репа, овалне и пљоснате главе, која се јасно одваја од трупа. Мужјаци, који су мањи од женки, имају сиву боју, док су женке црвенкасто-смеђе. Јединке оба пола дуж леђа имају тамну, вијугаву пругу са тамним мрљама по боковима. Трбух је од сиве до црне боје посут бијелим тачкама, а доња страна репа од жуте до црвене боје. Обично нарасте око 70 центиментара у дужину. Има велику главу, уски врат и дебело тијело које је мање и елегантније од поскоковог, са косом испрекиданом пругом која јој служи за прикривање. Језик јој је дуг и рашљаст [1].

Распрострањеност

Шарка спада међу најраспрострањеније гмизавце на свијету. Живи од Пиринеја на западу преко цјеле Европе и Азије до Тихог океана на истоку. Живе на различитим мјестима — на влажним низијским ливадама, у шумама и планинским кршним предјелима. У планинама се налази на висинама и до 3000 m надморске висине. Дању се радо сунча, добро плива и чешћа је од осталих европских змија. Живи у рупама у тлу гдје спава зимским сном, често више њих у једном клупку.

Исхрана

Шарка се храни гуштерима, жабама, малим сисарима, понекад слепићима и младим птицама као и птичијим јајима. Врло ретко, храни се чак и малим кунама.

Као и остале врсте из истог рода, шарке не прогоне свој пљен него чекају да дође у близину и тада га нападају са смртоносном ефективношћу. У поређењу са својим већим сродницима, шарка је ријетко претња за човјека, али је за мале животиње тренутно смртоносна. Њени отровни зуби леже преклопљени у чељустима, а када напада избацују се према напред. Након што нападне, шарка чека да отров почне да дјелује, јер ће пљен појести тек кад буде мртав.

Отров

Њен отров је хемотоксичан, што значи да дјелује на крвоток. Неки научници шаркин отров сматрају отровнијим и од поскоковог, сврставајући га чак међу најотровније у змијском свијету, али вјерују да шарка због мање количине отрова који може убризгати у рану не представља ни приближну опасност као поскок. Бројне статистике указују да у већем дијелу Европе људи чешће умиру од убода пчела него од угриза ове змије.

Подврсте

На подручју Далмације, Лике и Босне, постоје три подврсте:

  • Обична риђовка (Vipera berus berus)
  • Босански шарган (Vipera berus bosniensis) и
  • Црна риђовка, црнокруг или црнострик (Vipera berus prester)

Босански шарган је најотровнија подврста шарке, жуто смеђе је боје са испрекиданом леђном шаром која је најчешће у виду тамних попрјечних пруга. Ријетко нарасте изнад 40-так центиметара. Насељава планинске гудуре и често се сусреће на Бјелашници [3].

Видео запис

Снимак змије у Норвешкој.

Референце

  1. 1.^ Википедија: Шарка (змија).
  2. 2.^ Сајт "Змије Хрватске": Попис врста - Риђовка.
  3. 3.^ Фотографије Босанског шаргана (www.vipersgarden.at)
Последње ажурирано четвртак, 16 јун 2011 00:57
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.