Обична чанчара
Систематика
Царство	Animalia	Животиње
Тип	Chordata	Хордати
Подтип	Vertebrata	Кичмењаци
Класа	Reptilia	Гмизавци
Ред	Testudines	–
Породица	Testudinidae	–
Род	Testudo	–
Биномијална номенклатура
Testudo hermanni (Gmelin, 1789)
Ареал врсте
зелена (Testudo hermanni hermanni) црвена (Testudo hermanni hercegovinensis), плава (Testudo hermanni boettgeri)

Обична чанчара, Херманова или шумска корњача (Testudo hermanni)  је врста  копнене корњаче средње величине, која припада фамилији Testudinidae. Оклоп је дугачак око 20-25 cm.

Опис

Оклоп је на леђној страни изразито испупчен. Боја оклопа може бити смеђа, наранџаста, жићкаста и зеленкаста и често са тамним мрљама. Ноге су кратке и здепасте са прстима који су срасли и завршени тупим канџама. Женке су крупније од мужјака [1].

Начин живота

Станиште и исхрана

Обична чанчара живи по сухим, каменитим, грмљем обраслим топлим предјелима медитеранског подручја. Најчешћа је по травнатим камењарским равницама, гдје се често сусреће по рубовима маслињака, шикара и на обрадивим подручјима. Рјеђе је можемо наћи у брдовитим подручјима, док је изнад 700 m врло ријетка.

У јелу није пробирач, храни се поврћем, а успут поједе и црве, пужеве, гусјенице и слично. Живе појединачно, само у вријеме парења траже партнера. Расту врло споро, али зато имају дуг животни вијек. Када осјети опасност, спас ће потражити у заштити својега чврстог оклопа. Необично је отпорна те изузетно добро преживљава разне озљеде. 

Избјегава екстремне температуре, зимско раздобље у стању мировања проводи плитко закопана под земљом. Прије него што добро захлади, а то је обично крајем октобра, чанчара у земљи ископа рупу у којој ће дочекати топле прољетне дане. Из зимског се сна буди током марта и априла и крећу у потрагу за партнером. Одмах након тога долази до парења [2].

Размножавање

Женке полно сазевају у раздобљу од 11 - 13 године, а мужјаци нешто раније, од 8 - 12 године. У прољеће долази до парења коме претходи удварање које се састоји у томе да мужјак грицка главу и ноге женки. Понекад мужјаци показују приличну агресивност у борби за женку. Сама копулација траје 1-2 сата после чега женска снесе 3-12 јаја. Период инкубације траје 2-3 мјесеца послије чега се излегу младунци дужине 3,5 cm. Интересанта је појава да женка може у свом тијелу задржати сперматозоиде и по неколико година па се не мора парити сваке године да би полагала оплођена јаја [1].

Распрострањеност

Насељава уско и испрекидано подручје европског дијела Средоземља: југоисток Шпаније и Балеаре, јужну Француску и Корзику, средишњу и јужну Италију, Сицилију и Сардинију, обална подручја Хрватске, Црне Горе, Албаније и Грчке, затим дијелове Босне и Херцеговине, Бугарске и Румуније.

У Хрватској је честа у подручју Далмације до сјеверозападне границе Задар – Новиград – Обровац. Сјеверозападно, уздуж Велебита, на отоцима Рабу, Цресу и Крку, чанчара је пуно рјеђа. У континенталним предјелима не долази природним путем. Налазимо је на простору од Конавала до долине Неретве и на отоцима.

У оквиру популација које насељавају Балканско полуострво разликују се двије подврсте, номинална Testudo hermanni hercegovinensis и Testudo hermanni boettgeri. Релативно је лако међусобно разликовати ове двије подврсте.

Угроженост врсте

Изузетно је значајна и законом заштићена врста хрватске фауне.

Референце

1. 1.^ Шумска корњача на сајту Бионет школе.
2. 2.^ Еколошка удруга "Чиопа": Корњаче - Обична чанчара.

Спољашње везе

• Tkomehoce.info: Корњача чанчара.
• Википедија на енглеском језику: Hermann's tortoise (Testudo hermanni).
• Зоолошки врт града Загреба: Обична чанчара.