Чанчара |
![]() |
![]() |
![]() |
субота, 11 јун 2011 11:13 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Обична чанчара, Херманова или шумска корњача (Testudo hermanni) је врста копнене корњаче средње величине, која припада фамилији Testudinidae. Оклоп је дугачак око 20-25 cm. ОписОклоп је на леђној страни изразито испупчен. Боја оклопа може бити смеђа, наранџаста, жићкаста и зеленкаста и често са тамним мрљама. Ноге су кратке и здепасте са прстима који су срасли и завршени тупим канџама. Женке су крупније од мужјака [1]. Начин животаСтаниште и исхранаОбична чанчара живи по сухим, каменитим, грмљем обраслим топлим предјелима медитеранског подручја. Најчешћа је по травнатим камењарским равницама, гдје се често сусреће по рубовима маслињака, шикара и на обрадивим подручјима. Рјеђе је можемо наћи у брдовитим подручјима, док је изнад 700 m врло ријетка. У јелу није пробирач, храни се поврћем, а успут поједе и црве, пужеве, гусјенице и слично. Живе појединачно, само у вријеме парења траже партнера. Расту врло споро, али зато имају дуг животни вијек. Када осјети опасност, спас ће потражити у заштити својега чврстог оклопа. Необично је отпорна те изузетно добро преживљава разне озљеде. Избјегава екстремне температуре, зимско раздобље у стању мировања проводи плитко закопана под земљом. Прије него што добро захлади, а то је обично крајем октобра, чанчара у земљи ископа рупу у којој ће дочекати топле прољетне дане. Из зимског се сна буди током марта и априла и крећу у потрагу за партнером. Одмах након тога долази до парења [2]. РазмножавањеЖенке полно сазевају у раздобљу од 11 - 13 године, а мужјаци нешто раније, од 8 - 12 године. У прољеће долази до парења коме претходи удварање које се састоји у томе да мужјак грицка главу и ноге женки. Понекад мужјаци показују приличну агресивност у борби за женку. Сама копулација траје 1-2 сата после чега женска снесе 3-12 јаја. Период инкубације траје 2-3 мјесеца послије чега се излегу младунци дужине 3,5 cm. Интересанта је појава да женка може у свом тијелу задржати сперматозоиде и по неколико година па се не мора парити сваке године да би полагала оплођена јаја [1]. Распрострањеност
Насељава уско и испрекидано подручје европског дијела Средоземља: југоисток Шпаније и Балеаре, јужну Француску и Корзику, средишњу и јужну Италију, Сицилију и Сардинију, обална подручја Хрватске, Црне Горе, Албаније и Грчке, затим дијелове Босне и Херцеговине, Бугарске и Румуније. Угроженост врстеИзузетно је значајна и законом заштићена врста хрватске фауне. Референце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Последње ажурирано четвртак, 24 април 2014 15:46 |