Владимир Ардалић (Ђеврске, 1857 - Ђеврске,  1920)-Владенца или како су га још називали Владекања родио се 1857 године у Ђеврскама од оца Гаје, у угледној, богатој, сељачкој обитељи. Његов стриц Јаков Ардалић, поп у Ђеврскама од 1848 до 1883 године ("поп Ардала" како га назива и спомиње Симо Матавуљ у својим сјећањима на учитељовање у Ђеврскама), оцјењујући својега синовца паметним и бистрим дјечаком, научио га је читати и писати и послао га у манастир Крупу желећи да постане калуђер или поп. Међутим,Владенца то није радо прихватио и након краћега времена вратио се из манастира кући,а одатле опет бригом својега стрица, послан је у Задар у гимназију, гдје је успио завршити 2-3 разреда.

Иако није остварио планове својега стрица, ипак је- захваљујући својој интелигенцији, сналажљивости и комуникативности- стекао за оно вријеме и за своју околину солидну писменост и општа знања,па као такав низ година радио у опћинској управи у Скрадину као њезин службеник. Ту се и оженио са Драгињом-Каролином Алфиревић (старијом 17 година од себе, богатом дотарицом).

Упознавси се и спријатељивши се са фра Лујом Маруном, фрањевцем и археологом, Владенца му је био дуги низ година организатор и предводник радова на искапању старина на археолошким локалитетима на Брибирској Главици , Смрдељима, Островици и Бурнуму.  У том кругу , са фра Маруном , његовим пријатељима и сарадницима био је потицан , савјетован и помаган да  изложи и запише грађу која је објављена у Зборнику за живот и  обицаје Јужних Славена у времену од 1898 до 1930 године.  Његова књига "  БУКОВИЦА  Народни живот и обичаји " из два дијела ,стампана је далеке 1908 године у Загребу у Књижарници Југолавенске Академије . Поред приказа живота и односа људи једне заостале и затворене средине као што је то Буковица била у XIX вијеку, вредност ове грађе је нарочита је у томе што је написана изворним језиком народа нашега краја, по много чему особитим и за језичне стручњаке врло занимљивим.