Сури орао ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 24 јун 2011 12:39
Сури орао
Сури орао. Фотографија је преузета са википедијине оставе
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Aves Птице
Ред Accipitriformes Дневне грабљивице
Породица Accipitridae Јастребови
Род Aquila Орлови
Биномијална номенклатура
Aquila chrysaetos (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Сури орао (Aquila chrysaetos) је врста птице станарице из породице Јастребова (Accipitridae). Сури орао је највећа и најснажнија птица грабљивица. Знатно је крупнији од мишара и већине других орлова, мужјак је дугачак до 80 cm, а женка до 93 cm (распон крила 190-225 cm). Одрасли су једнолично тамнокестењасте боје; млади показује свијетлу површину на ‘подлактици’ крила и бијелу основу репа [2]. Перје на потиљку и на стражњем дијелу врата је златне боје (у коријену бијеле). Кљун је веома снажан, велик, висок у коријену, на крају оштро савијен према доље, црне боје. Реп је квадратичног облика, дужине до 30 cm, бијел, према крају прелази у црну са широким порубом. Ноге су жуте, обраштене перјем, с црним панџама [3].

Сури орао живи на високим планинама, на стијенама и стрмим литицама, на обронцима високих гора и у врло пространим горским шумама. Гнијезди се на клисурама, на неприступачним планинским стијенама или на високим стаблима. Гнијездо гради од грања и зељастих биљака. Пар орлова остаје у њему више година и не напуштају га ни преко зиме [4].

У лету једри, тј. ријетко када маше крилима. Може постићи брзину до 120 km/h. Крила држи благо уздигнута, што је особина коју дијели једино са мишаром. Лови претражујући рубове брегова, главу окреће час на једну час на другу страну и истрајно прегледају околину. Кад кружећи у високо у ваздуху опази плијен, обично се прво спушта у круговима наниже, да би боље осмотрио примјећени предмет, а кад је то учинио, наједном скупља крила и нагло се пушта на плијен. Храни се дивљачи од величине зеца до дивокозе, а и ситнијом домаћком стоком [3]. Усуђује се да нападне и снажније животиње па не штеди ни лисицу [4].

Женка снесе 3-4 јаја, чија је инкубација 45 дана, и већи дио сама сједи на јајима док мужјак само повремено преузима бригу о њима. Заједно се брину о младунцима који први пут полете након 11 недјеља. Гнијездо користе много година, и сваки пут га наново уређују [5].

Напомене

  1. нп.1 Сури орао је сврстан у ред Accipitriformes, раније Falconiformes.

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
  2. 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
  3. 3.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон : Орао сури, стр. 112-113
  4. 4.^ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње, стр. 410-411: Отокар Кершовани (1967) Ријека, COBISS.SR-ID: 153264647
  5. 5.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3

Спољашње везе

  1. Соколарско удружење "Нобилис Арс" (Соколарство Србије): Сури орао
  2. Национални парк Копаоник: Сури орао (Aquila chrysaetos)
  3. Википедија на српском језику: Сури орао
Последње ажурирано субота, 10 септембар 2011 12:26
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.